Анали Правног факултета у Београду

200

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

има две стране процесноправну и матери]алноправну. Прва се састоји у праву на подношење тужбе, а друга у праву на пресуду која ће бити повољна за тужиоца (Добровољски). Проф. Сталев види добру страну овог учења у томе што оно подвлачи везу измейу права на тужбу и матери] алног права за које се тражи заштита. Међутим, слаба страна ове теори]е лежи у томе што она постојање права на т. чини зависним од основаности тужбе. Замерка je очигледно основана. Право на т. припада и оно] странци чија се тужба показује као неоснована. Оваква критика je довела до владај ућег схватања у данашњој социјалистичко] науци, по коме je право на т. процесноправно овлашћење, које не завися од матери] алноправних претпоставки. Писац заузима став према појединим варијантама овог концепта. По једној варијанти, право на т. не зависи ни од допуштености ни од основаности тужбе. За аутора ]е неприхватљиво постојање једног права на т. које би припадало и непостојећој странци, или које би постојало у правно] ствари за коју није предвиВен редован правки пут. Друга варијанта права на т. има то значајно преимућство што условлена то право од допуштености тужбе: оно се састоји у праву сваког граВанина на правосуБе по конкретно] правно] ствари, т]. у праву да се од суда тражи мериторна одлука. Критичка замерка проф. Сталева ]е да се веза измеВу права на тужбу и легитимисане страйке губи или се недовольно јасно потцртава, а право на тужбу се своди на саму процесну правку способност. Тиме оно престаје да буде конкретно субјективнб право. Право на тужбу, меЬутим, не може да припада свакоме. него ограниченом кругу лица. Овде аутор указује на тенденцију совјетске науке (Абрамов, Гурвич) да се ово ограничена постигне тако што ће процесна правна способност бити схваћена конкретно, а не апстрактно, дакле као способност одреЬеног липа да буде страйка у правно] ствари која се н>ега тпче. Поводом ове тенденције аутор напомиње да се овако схваћена процесна правна способност показује као позвана да испуни функцију ко]а припада другом процесном појму, а то je стварна легитимација. Одвајањем права на тужбу од легитимисане странке и признаванье тог права свакоме, оно се одваја од материјалног права коме je позвано да служи. Таквом анализом проф. Сталев долази до закључка да право на гужбу представља овлашћење одреЬеног лица (стварно легитимисане странке) да тужбом изазове поступай за правноснажно решење конкретног грађанског спора. Упразднено према суду, оно je право на правосуВе у конкретном граВанском спору. Аутор подвлачи првобитнп потестативни карактер тог права: оно се не рађа подношењем тужбе, него постои! као претпроцесно, и као таквом не одговара му нека дужност суда. Ова се раВа тек кад тужба буде поднесена. Покретањем паонице настаје, уместо поетпро т ’есног права на тужбу, ново право на заштиту, које je усмерено не на образование него на разно]. Претпроцесно шэаво на тужбу се ггоеобоазиАо у то ново, по садржинн богатије, право. Y даљем току поступка иаступају, са сваком новом процесном ситуацијом, даљи преображаји. На крају се рађа право да се од суда тражи мериторна одлука. Укратко, право на тужбу 'Јеуједно право динамично, а не статично. Оно je како аутор каже мотор процесног кретања. Изложеним схватагьем аутор je дао сопствени, оригинални прилог богатом фонду теорије о праву на судску заштиту. Ако смо тачно разумели аутора, мислимо да би његово схватање спадало у средњу од три rpvne теорија о овом појму. [(1) право на повољну пресуду); 2) право на npecvAy уогпнте; 3) право на ггоавосчВе).] Оно што одликује схватање проф. Сталева у то] класификацији, јесте да се право на тужбу не одваја сасвим од матери]алног права. Веза се одржава кроз стварну легитимацију. Уз то треба додати наглашавање динамичног карактера права на тужбу. Но, начелна питања односа матери] алног и процесног права не ограничавају се у овом садржајно богатом делу на учење о праву на тужбу. Проф. Сталев, стављајући непрестано акцент на општу процесну теорију, посвећује поменутом односу посебан параграф. Полазећи од социјалистичких схватања процеса, писац упућује критику бур-