Анали Правног факултета у Београду

60

АВАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Извесне одредбе ГраЁанског законика, као и посебни прописи о извесним облигационим одыосима одређених служби могу бити и принудни прописи па с тога су некад утврЁени и одреЁени услови под којима граЁани могу ступати у облигационе односе са социјалистичким организацијама. С друге стране, и ГраЬански законик и посебни прописи који регулншу извесне облигационе односе прописују кад и под којим условима може доћи до одустајања (§§ 48, 49, 85, 91, 93, 231. т. 2. и 3. Грађанског законика) и раскидана уговора (§§ 86, 235) као и укидања права на коришћење стана (§ 184) аш укидања права на лично коришћење земљишта (§ 209) («). Ваља истаћи да je једно од основних начела чехослозачког ГраЁанског законика да „из грађанскоправних односа настају не само узајамна права и дужносгп међу учеснидима, већ из тих односа произлазе за њих и права и дужности према друштву” (члан V ГраЁ. законика). Овим начелом утврђује се нова кондепција правног односа у савременом чехословачкой праву. Отуда се истине, иако нови ГраЁански законик. не садржи г.осебан део о облигацијама он признаје и појам облигације, али имајући у виду „социјални дил> облнгације у односу меВу содијалисгичким организацијама и граВанима”. Чехословачки ГраЁански законик социјални цил> облигација види у ггружању услуга. С тога се истине да „ГраЁански законик уместо дела о облнгацијама садржи део о услутама" ( 42 ). Aico се све озо има у виду, јасно je зашго чехословачко савремено право не истине потребу уво Вења посебног управног уговора. 6. Управни уговори у Југославији. —а) До стварања Југославије 1918. Y Србији све до 1910. године режим уговора које je закључивала држава био je исти као и за све уговоре, jep су се примењивала за све уговоре правила Српског граЁанског законика. Спорове je решавао суд опште надлежности jep je Српски граЁански законик изричито прогшснвао: „И права самог Кнеза и Правигел.ства која у овом закону извор и опредељење имају, хоће ce no овом законику судити” (§ 19). Y том смислу била je и усталлна судска пракса. Међутнм, Закон о државыом рачуноводству од 6. марта 1910. годике прописао je извесне одредбе о уговорима и набавкама ко je су нешто одступале од правила ГраЁанског законика тако да je од тада и сам ГраЁански законик за све ове уговоре државе имао само супсидијарни значај ( 43 ). Спорови о државннм набавкама су и у Словенији и Далмацији по аустриском праву, а у Хрватској по посебном хрватском праву, били у надлежности судова опште надлежности. Исти je случај био и у Војводини («).

(41) Види V. Knapp: op. cit. као и К Планк op. cit.

(42) V. Knapp: op. cit. cip. 7.

(43) Др Л. Кос т н ћ, Адмшшст ратнвно право краљевине Југославије, књ. 11, Београд, 1936, cip. 36.

(44) Др Д. Дан и ћ, О административном уговору, Споменица Maypoeuhy о његовој шсстогодиипьизи, Београд, 1934, (посебан отисак' стр. 103—104.