Анали Правног факултета у Београду

62

АНАЛИ ПРАВ НОГ ФАКУЛТЕТА

зависе од воле утоворних страна и министар je на њихово примењивање обвезан не као уговарач него као министар" ( 50 ). С обзиром да je у нашем праву тада управни спор, по правилу, био спор за поништај управног акта а не спор пуне јурисдикције, А>. Радовановић je био гледишта да спорови о уговорима државе које она заклучује на основу Закона о државном рачуноводству, у то време нису ни фактички могли „потпасти под исклучиво адмшшстратявну јурисдикцнју". Аржавни савет je решавао само о законитости управног акта који je донет поводом тог уговора, али нпје имао овлашћеље да решава спором пуне јурисдикције о материјалним последицама уговора, па je стога оштећеника упућивао на грађанску парницу. Било je пре рата и других гледишта, тако je проф. Л. Костић истицао да су уговори заклучени на основу Закона о државном рачуноводству „ипак у сушгини ггриватноправни уговори регулисани донекле и нормама посебног права" и да би с обзиром на тадаппье позитивно право Сило преурањено „конструисати админисхративне уговоре француског права и за наше прилике” ( 51 ). Карактерисгично je да су пре рата у Југославији свн спорови поводом уговора о набавкама који су закључивале бановине и општине потпуно припадали ислучиво режиму ГраВанског законика и да je за ове спорове надлежан био суд опште надлежности а не управно судство. в) Управни уговори после 1945. године. Y Јушславнјн после ослобођења готово се није ни расправљало о управним уговорима. Колнко ми je познато, само je проф. др В. Иванчевић сажето и прегледно истакао слшсао и значај француске теорије о управном уговору ( 52 ). 7. Отите напомене о reopuju управног уговора. Сажетим прегледом режима уговора које заклучује држава може се приметит да у правној науци широм света нема сагласности о посебној правној природи ових уговора. Различигост решења о овом питању указује да je различит исхоријски развој одреЬеног друштва утицао на прихватање одреБеног решеаа. Француско управно право je посебно преко богате праксе Аржавног савета утгщало да се појави проблем постојања управних уговора. Вала уочити да се стварно овај проблем у француском праву појавно, стога, што je један практични разлог, односно посебно управно судство, тражило и већа теоријска оправдања. С обзиром на утвдај француске правые науке у упоредном праву, природно je да су извесни теоретчарн у другим земЛЕша под овај утица ј и поставлшш такође проблем теоријског

(ьо) А». Радованов ић, Исто, стр. 293. Лэ. Радовановић ближе одређује овај однос и истиче: „Статусна je однос уколико се односи на изрршење лицитације, на одређивање појединца са ким ће се уговори закључити, затим уколико се односи на администратнвну процедуру, кроз коју пролазн понуда лицитанта, затнм уколико се односи на ьаплату јавне дажбине за инвалидскн фонд због продуже;ьа уговорног рока, затим уколико се односи на установу вештачке комисије, затим што се тиче административиог раскола уговора" (стр. 293).

(51) Др Л. Кост и h, op. cil. стр. 39.

(52) Др Б. И вачч с в и ћ, Teopuja адлчшистративног уговора, Угонорпоправни аспекта уговора о инвестициошш раловима југослопенских предузећа у странны земл,ама. Инвестицијс. Уредио др А. Голдштајн, Информатор, Загреб, 1969, стр. 71—87.