Анали Правног факултета у Београду

65

УПРАВНИ УГОВОРИ И ОБЛИГАЦИОНИ ОДНОСИ РАДНИХ ОРГАНИЗАДША

Управне спорове решавају врховни судови опште надлежности и овлашћсни су да решавају и спором пуне јурисдикције. С обзиром да правка наука ни у упоредном праву није joui остварила јединствено теоријско гледиште о правној природи уговора које закључују држава и друга jasноправна лица, очигледно je да je решење овог пихања фактичко и да од оцепе свих оклоносхи зависи које би решење највише одговарало нашој друшхвеној стварносхи. Y сличној смо сихуацији као и пре para, с разликом да ыемамо више посебно управно судсхво иако имамо управни спор. Схога je уједно и проблем мање сложен него пре рата и омогућује лакше и целисходније решење. Спорови поводом уговора државе и радних оргашгзација које врше јавпа овлашћења могу се решавахи на више начина. Прво, могу се решавахи по опшхим правилима о облигацијама и уговорима а евенхуално спор око законитосхи управног акха донехог у вези са спорним уговором у том спору, може се решавахи као прехходно питање од суда који решава о спорном уювору. Могло би се можда за извесне спорове о законитосхи појединих управних акага у вези са спорним уговором изричито законом прописахи да то прехходно питанье решава суд надлежан за решаванье управних спорова. Y француском управном спору поред спора за поништај управног акта ( contentieux de l’annulation) и спора пуне јурисдшсдије (contentieux de la pleine juridiction), постоји и спор о тумачењу (contentieux d'nterpretation) и спор за оцену законитости (contentieux de l’apréciatiou de légalité) који су y ствари спорови везани за решавање претходних питана. Први спор се користи ако je управни акт нејасан а друш уколико се захтева да се управни суд изјаски о тврВегьу једпе од страна да je известан управни акт незаконит. Можда бисмо и ми могли имати такав управни спор. Аруго, Y упР авнoЈl спору поводом законитосхи управног акта донехог у вези одређеног уговора државе односно радне организације, суд који решава може решавати спором пуне јурисдикције тако да решава и о законитосхи управног акта и caAi спорни однос између странака. Артуменговано може се бранити и једно и друго решење, али би целисходније било прихватити једно од та два система јер примена оба система може довести до неуједначености судске праксе што би штетно угадало и на сигурност правног саобраћаја. 8. Скица за законик о облигацијама и уговорима проф. М. Констангиновића и управни уговори. —■ Скица за законик о облигацијама и уговорима, коју je саставио проф. Михаило Константиновић, својим одговарајућим одредбама омогућује њихову примену и на уговоре које закључују држава и радне организације које на основу закона врше јавна овлашћења. Ово je тим више омогућено што одредбе Скиде нису круто формулисане већ су дате у облику гипких директива и општих стандарда, тако да je „оставлено широко поле креативно) улози суда и омогућено да сваки случај буде решен с обзиром на све околности и према вредности елемената који га сачињавају" ( 63 ).

(S 5) М. Констант и п о в и ћ : Облигације и уговори, Правки факултет, Београд, 1969, стр. 9,