Анали Правног факултета у Београду

69

УПРАВНИ УГОВОРИ И ОБЛИГАЦИОНИ ОДНОСИ РАДНИХ ОРГАНИЗАЦИЈА

С друге стране, било би такође целнсходно расправити да ли je код јавног надметања поводом уговора ко je закључују држава, општиие и радне организације које врше јавна овлашћења диљ посхићн најнижу цену или наћи најсшурнијег и најповољнијег уговорача не само по цени коју нуди, већ и по гаранцији коју пружа о својој солидности, јер цена приликом закључивања уговора не би смела штетно утицати на само извоВење радова. Подвргавање управе праву морало би не само представљати правки систем који одговара потребама стварности већ би неопходно морало обезбедити и ефикасност рада управе као и ефикасну заштиту права грађана и радних организација. Стога je нужно да и уговори ко je закључују др:кава и радне организације које законом врше јавна озлагпћења буду иодвргнути праву, односно и ефикасној судској контроли и то, по правилу, по ошптим правилима о облигацијама и уговорима, jep je добро речена да je уговор једна одређена правка категорија. Наведене одредбе Скице за законик о облигацијама и уговорима коју je саставио проф. др М. Константиновић само могу допринети целисходном решењу овог питагьа jep предложене одредбе нису крута правила, већ су одраз савремених стандарда за решавагье облигационих и уговорних односа у упоредном нраву и одговарају погребама и захтевима нашег савременог друштва. Посебан je њихов значај баш у томе што широким стандардима омогућују „да еволуцију потреба живота прати еволуција права, без интервенције законодавца” ( 66 ).

Др

Драгаш Дгнковић

РЕЗЮМЕ Административные договоры и обязательственные правоотношения трудовых организаций, осуществляющих общественную слуэюбу Ввиду того, что в югославском праве существуют и трудовые организации, на основании закона осуществляющие общественную службу, т. е. наделенные известным кругом полномочий, автор подвергает рассмотрению вопрос существуют ли в югославском праве специальные административные договоры. В поисках ответа на поставленный вопрос, он останавливается на развитии теории и на административных договорах в сравнительном праве, Ь начале он дает краткий обзор теории об административных договорах, как в буржуазных так и в социалистических странах, а затем ■—• отдельно сравнивает указанные теории с югославской теорией и с югославским позитивным правом. Автор указывает, что в отношении юридической природы административных договоров в сравнительной теории административного права отсутствует единство взглядов и что все отдельные концепции явлаяются отражением исторического развития определенного общества или же отражением влияния на теоретиков права в отдельных странах определенной, в частности французской, теоретической концепции. Он подчеркивает, что историческое развитие югославскою административного права до 1941 года тяготело к все большему введению административных договоров. В то

(66) М. Констант инов и ћ, op. cit. стр. 9.