Анали Правног факултета у Београду

75

ПРАВИЛ ПРИРОДА ДРЖАВНОГ САВЕТА С. Р. PYMYHHJE

речи, управа, правосуђе и старање о поштовању закона, којима одговаpaiy четири категорије државних органа: органи државне власти, органи државне управе, правосудии органи и орхани јавног тужилаштва. Све ове кагегорије органа сачињавају један систем, сви су државни органи у крајњој линији подреВени Великој народно] скупштини, э та] орган непосредно бирају радни људи града и села. Али, разшх обличи остваривања државне власти могу бити изведени по разноврсним модалытетима, а те модалитете одреВују конкретни услови тамо где се они остварују. Тако се вршење државне власти спроводи на основу два различита модалитета, који одговарају величини територије. Постоји врховно вршење државне власти, вршење власти на целокупно] територији Републике и посто]и лохсално вршење државне власти у свим административно-територијалним јединицама. Овим модалитетима одговарају врховни орхани државне власти и локални органи државне власти. Врховно вршење државне власти може такође имати два модалитета, које одређују услови рада и Велика народна скутпптина. Ова] je орган бројно прилично велики ]ер има 465 посланика. С обзхгром да су посланици људи који непосредно раде у разним обласгима друштвеног живота, они не могу дуто времена одсуствовати са посла, тако да Велика народна скушптина која своје дужности обавља само у заседањима, углавном се само два ггута годишње састаје, изузев у случају вахгредних заседања. (Садашња пета скушптина, од како ]е изабраиа до данас, имала je дванаест заседања, од ко]их осам редовних). Ово стање ствари поставило ]е проблем нужности установљаваља стадности вршења државне власти од стране посланшш које народ бира ххепосредно, што ]е имало за последицу стварање у томе циљу другог врховног органа државне власти. С друге стране, постоје овлашпегьа природе врховног вршења државне власти која практично не може вршити једно многобројио тело, као што су, на пример, овлашћења позната под називом овлашћења шефа државе. Потреба постојања једног врховног органа државне власти, који спроводи та овлашћења такође je ишла у прилог образовању једног таквог органа. Најзад, постоје овлашћехва прхгроде врховног вршења државне власти ко] а, поред тога што су од велике важности, не могу оправдати интервенцију Велике народне скупштине, тако да неки други врховни орган државне власти треба да буде позван да обавља те дужности. Сви ови разлози, који представ љај у уосталом објективне нужности, допринели су стварању другог врховног органа државне власти, који има да врши непрекидно ту власт, дакле и за време заседања Вершке народне скупштине, и ко]и je врши, како у овим интервалима тако и за време заседаььа у погледу овлашћења природе врховног државне власти, која практично не би могла обављати Велика народна схсупштина или која не би заххевала њену интервенцију. Ова] други врховни орган државне власти je Државни савет, који je исто тако врховни орган државне власти у функдионалном смислу.