Анали Правног факултета у Београду

76

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

После ових објашњења знатно ће нам бити олакшано да анализирамо правке основе које карактеришу Државни савет као врховни орган Аржавне власти, найме: а. Аржавни савет je орган д ржавые власти, односно један од органа којима народ извршује основни облик остварења државне власти, који се назива вршење државне власти у правом смислу речи, а то се сасгоји у општем управљању по модалитетима предвиВеним у Уставу целокупног друштвеног живота. Због тога што je Државни савет један такав орган, у ньегов састав улазе само народни посланици. Државни савет 6ира Велика народна скупштина из редова својих чланова. При томе покушавано je да се својство Државног савета као органа државне власти доведе у питање, полазећи од једног уског, формалног тумачења првог става четвртог члана Устава, који проглашава да народ као суверенн носилац власти врпш своју власт преко Велике народна скупштине и преко народних већа, које непосредно бира народ. Због тога што текст не убраја Државни савет у ред установа преко којих народ врши државну власт, изводи се зашъучак да Државни савет није орган државне власти. Овакав закључак je несумниво нетачан, с обзиром да текст о коме je реч нема за цил> да у утврђеним границама набраја органе државне власти, већ да одреди органе који чине основу целокупног система државних органа, тј. органе који образују непосредно или посредно све остале државне органе и којима су сви органи подређени. Уосталом, оно што чини природу једног органа то je природа овлашћења које он врпш, при томе, несумњиво je да je природа овлашВења Државног савета вршегье власти. Најзад, сама чигьеница да план 62. Устава дефинише Државни савет као врховни орган државне власти, он га нужно дефинише као орган државне власти. б) Аржавни савет je представнички орган, jep преко тьега такоВе народ врши државну власт, узимајући у обзнр да су чланови Државног савета народни посланици које непосредно бира народ. Због тога што Државни савет, као орган, није непосредно биран од народа, већ од стране Велике народне скупштине могло би се помислити да Државиом савету не треба признати представнички карактер. Јасно треба истаћи да се оваквим резоновањем чини велика зорка између представншптва и иачина избора. Несумњиво je да не може бити представншптва без избора, али начин на који се избор спроводи нема утицаја на само постојање представништва. Било да je избор непосредан или посредан представняштво увек постоји. Сенат Француске Републике; на пример, бира се посредно, jep Сенат бира једно изборно тело, а чланови тога тела су бирааи непосредно, међутим, никада нико и не помишља да из тога разлога спори Сенату представнички карактер.