Анали Правног факултета у Београду

ПРИКАЗИ

HANDWOERTERBUCH DER KRIMINOLOGIE. Begründet von Alexander Elster und Heinrich Lingemarm. 2. Auflage herausgegeben von Prof. Dr. iur. Rudolf Sieverts. 2. Band, Lieferung 1/4, S. 320 und 3. Band, Lieferung 1/2. S. 161. Walter de Gruyter & Co. Verlag. Berlin. 1967/1969После прве юьиге C 1) појавиле су се свеске и друге и треће книге овог великог лексикона криминологије, који стално побуВује нашу пажњу и потврђује своју вредност. На првим страницама je рад главног уредника проф. Зифертса (R. Sieverts) о криминалној политици или боље речено о политици борбе против криминалитета. Као што je раније било од интереса да се упознамо с ньеговим схватањем криминологије, овде je целисходно да се задржимо на његовом појимању криминалне политике, jep je несумгьива чшьеница да ставови главног уредника на известан начин и у одређеној мери утичу на општа обележја лексикона. Истовремено од поставки криминалне политике зависе и решења многих питања борбе против криминалитета. Проф. Зифертс нас за време појаве термина крштнална политика упућује на податке које je о томе дао Р. фон Хипел (R. von Hippel) у своме делу Strafrecht (*) и додаје да je у погледу односа измеЁу кршшналяе поликпте и криминологије прихватио схватагье које je у првом издан.у лексикона изнео Е. Мещер (E. Mezger) ( 3 ). Тако нас и нехотице наводи на мисао да посматрамо његово схватагье криминалне политике напоредо са схватањима ове двојнце угледпнх теоретичара немачке науке о криминалитету. Криминална политика je према Зифертсу скуп размишљања и мера друштва и државе за сузбијање повреда кривичноправног поретка. Одмах треба рећи да ова дефиниција услед велике краткође показује и нужне слабости. Она не одређује у довољној мери садржаје криминалне политике, нити пружа могућност сагледавагьа релатнвне самосталности ове дисциплине. Но, слична ситуација je и код других дефиниција. Тако je фон Хипел криминалну политику одредио као „посматрање дејства кривичног права са становишта сврсисходности" ( 4 ). Што се тиче Мецгера, чини нам се да он није доследан приликом дефинисања криминалне по,\итнке. V првом издању лексикона он je написао о криминалној политици да представља посматрање и примену кривичног права под утлом успешног сузбијања криминалитета" ( 5 ), a касније да je она „скуп свих државних мера за превенцију и сузбијање криминалитета” ( 6 ). Y немачкој те-

(t) В. наш приказ, Апали Правног факултета у Београду, бр. 5 —6, 1969. Стр. 692 694.

(2) Robert von Hippel: Deutsches Strafrecht, 1. Band. S. 535. Berlin, 1925.

(з) E. Mezger: Kriminalpolitik (Handwörterbuch der Kriminologie, 1. Band. S. S6l 871. Berlin, 1933).

(4) R. V. Hippel, op. cit. S. 534.

(s) E. Mezger, op. cil. S. 861.

(в) E. Mezger;, Kriminalpolitik auf kriminologischer Grundlage. 2. Auflage, S. 1. Stuttgart, 1942.