Анали Правног факултета у Београду

401

ПРИКАЗИ

шко je наћи дефиницију која би нас задовољила, те je оправдана примедба проф. X. Леференца (Н. Leferenz) да нам не остаје ништа друго до жеља да дође до појавног разјашњења криминалне политике ( 7 ). Нешто треба рећи и о сврставању криминалне политике под појам криминологије у ширем смислу речи, које je схватање проф. Зифертс преузео од Е. Мецгера. Y теорији нема јединственог става кад je реч о месту криминалне политике у систему наука ко je се баве проучавањем криминалитета и борбом против њега. Тако поред изложеног схватања има и сасвим супротно, које криминалну политику узима за највиши појам и под њен наслов сврстава и криминологију и криминалистику и кривично право и криминалну педагогију ( 8 ). Најзад, неки криминолози остављају криминалну политику по страни од система наука које проучавају криминалитет, тј. од криминолошје у ширем смислу речи, али je придодају овом систему, имајући на уму њену вредност за политику и правних и ванправних кривичних наука (°). По свему судећи присутан je један триас, који чине криминална политика, криминологија и кривично право, и гьега треба у сваком тренутку борбе против криминалитета поштовати било да се ради о теоријском раду било о практичној делатности. Због тога je неприхватљиво, кад проф. Зифертс хоће да умањи значај проблематици места криминалне политике у систему кривичних наука. Овом треба додати и то, да се ово место мора одреЬивати на темељу међусобне условљености и повезаности свих ових наука, имајући пред собом и сам поглед на свет ( 10 ). Y излагањгша проф. Зпфертса привлаче посебну пажњу они редови у којима он разматра проблематику да ли криминална политика треба да ограничи своја размишл>ања само на постављање и организацију државног апарата, односпо кривичног правосуђа или треба да се позабави и могућностима и формама ван и поред државног апарата, као и да поведе рачуна о друштвеним процеснма. Ставови које он у вези са овом проблематикой заузима у свему су прихватљиви, найме реч je о томе да ће се криминална политика увек посебно интересирати за организацију и рад кривичног правосуВа и других државних органа ангажованнх за борбу против криминалитета, али она ће морати пажљиво да студира и друге процесс у слободном друштву, који посредно или непосредно криминогено делују, као и друга реаговагьа на криминалитет мимо државних токова. "У својим размишљањима у области политике борбе против криминалитета проф. Зифертс се везује за ставове умерених присталица школе „друштвене одбране" и у размерама ових ставова разматра могућности и дејство генералне и специјалне превенгшје кривичног 1 права. А акле . овде бисмо се у једном исцрпнијем излагању могли срести у суштини са аргументадијом за и против школе „друштвене сдбраде" (défense sociale). Рад проф. Зифертса, као и сви радови у овом лексикону, снабдевен je изванредним бнблиографским подацима, који сваком који хоће да ближе и више проучава ову материју олакшавају посао. Посматрајући криминологију у енциклопедијском смислу речи, свеске које су пред нама презентирају нам обраду следећих грана; криминална полиција, криминална прогноза, криминална психијатрија, криминална психологија, криминална педагоги) а, криминална социологи) а, криминална статистика, криминална тактика, криминална техника, криминологи]а

(?) Н. Leferenz: Kriminologie und Kriminalpolitik (Kriminologische Gegenwartsfragen. Heft 8. S. 10 24. Stuttgart, 1968].

(8) Joachim Hellmer: Systematik des Strafrechts (Uebersichten und Definitionen aus dem Strafrecht und der Kriminologie). S. 40. Berlin, 1969.

(«) Friedrich Geerds: Die Kriminalität als soziale und als wissenschaftliche Problematik. S. 28. i sl.

( 10 ) Араго.ъуб li. Димитрајевић: Кривично право и криминологија (Годшшьак Правног факултеш у Сарајеву. Бр, 4. С. 23 S3. Сарајево, 1956).