Анали Правног факултета у Београду

402

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

основи, методы криминологи]е, организације и института, парапсихологија, полиција и вештачење рукописа. Из области феноменологије криминалитета изложены су деликти фалсификовања уметничких дела и животных намирница, убиство, деликта на новцу, прекршаји, организовани злочин, политички криминалитет и политично убиство (атентат), проституција, деликта против јавног реда и правосуђа, поврат и с њим у вези прошоза поврата и најзад самоубиство. Криминолошко изучавагье феномена криминалитета данас узима све више маха и несумњиво je корисно као противтежа у теорији и цракси чисто нравном посматрању кривичних дела. Са неколико речи задржаћемо се на структуры овог изучавана деликата против јавног реда и правосуђа, која je за лексикон обрадио проф. Ф. Гердс, с обзиром да он после свога рада „Криминална феноменологија, њени задаци и могућности" ( u ) чини сталне напоре да развије ову грану криминологије. Y првим редовима долази до одређиван>а групног појма ових деликата и бележења кривичних дела предвиВених у кривичном закону. После тога се обрађују кривична дела појединачно. При овом долази до потпуног сагледавања законског бића кривичног дела, истощу скот осврта на настанак и развој као и до гьеговог практичног значаја. Y даљем истраживању посебно место заузимају појавне форме дела, при чему не долазе у обзир само форме које би се поистоветиле са законским бићем, већ и оне које показују извесну сличност и тако отварају нове видике како за практично правосуВе тако и за нове инкриминације или коректуре постојећег стања. Ова изучавања су праћена и истраживањем непосредних узрока одговарајућег кривичног дела, тако да долазимо до једне на одреВени начин посебне криминологи] е или брље речено до посебног дела криминологи]е. Истовремено треба напоменути да je присутно и проучавање проблематггке о типологији учинилаца датог кривичног дела. Са овим смо хтели само да укажемо и на теоријску и на практичну вредност ове гране криминологи] е са којом се за сада срећемо готово ] едино у овом лексикону. Најзад, у свескама налазимо и низ питања која представљају матери] у криминалне етиологије. Набројаћемо наслове под којима су ова питана обрађена. Дакле, криминални роман, природна околина, проучавагье /личности и њена заштита, религи]а; школа и средства информисања. Но, одмах треба додати и то, да су овде присутна и разматрања која спадају у облает терапеутике криминалитета.

Ар

Драгољуб В. Димитријевић

Jean Rivero, DROIT ADMINISTRATIF, Précis Dalloz, Paris 1970, стр. 482. Плејади блиставих француских професора права Аигија, Орјуа, Бертелемија, Бонара, Ролана, Валина, д Лобадера, Ведела и др. који су француско управно право подигли од егзегезе на степей правне науке, вей низ година припада и професор Жан Риверо. Његово име одавно није ново ни у Француској ни у другим државама а посебно ни у Југославији у којој je познат и по његовим радовима и по гьеговом активном учешћу на француско-југословенским правничким данима. Још пре овог рата 1934. године, проф. Риверо објављује залажено дело »Les mesures intérieures administratives« и својом сарадњом помаже проф. Анри Бертелемију у објављивању 13. издања његовог Traité de Droit administratif. Проф. Риверо je прво био професор на Правном факултету

(и) Friedrich Geerds: Kriminalphänomenologie, Ihre Aufgaben und Möglichkeiten (Festschrift für Hellmuth Mayer zum 70. Geburtstag. S. 605 627. Berlin, 1966).