Анали Правног факултета у Београду

JAВHA СЛУЖБА У ФРАНЦУСКОМ УПРАВНОМ ПРАВУ

Иако je последних година појам јавне службе у југословенском позитивном праву био потиснут, поново се у нашој правној литератури оживљава потреба за утврђнвањем појма јавне службе у социјалистичком праву. С тога сам сматрао целисходним да укажем на развој јавне службе у француском праву како би се при расправљању о појму јавне службе у нашем праву, можда могла користити и нека искуства француске теорије управног права и судске праксе Државног савета, 1. Францу ска концепција управног права. Да би се јасније објаснила теорија о јавној служби у француском праву, целисходно je прехходно подсетити се на француску концепцију управног права. С обзиром на централистичко државно уређење, у коме хијерархијски повезани државни и јавни органи задоволзавају одре Вене друштвене потребе и ступају у одре Вене односе са грађанима и правним лицима, у француској теорији управног права се истине јединство управног права које je истовремено и аутономно, зато што није само предмет управног права друкчији од других грана права већ су и правила по којима поступа управа различита од других грана права, пошто се управа у одређеним односима јавља и са јачом вољом. Y новијој француској правној литератури управног права све се више истине да je и ова аухоиомија франдуског управног права спорна, јер економски развој друштва многобројне односе између грађаиа односно правних лица и управе више не регулише само правилима управног права већ и правилима граВанског, односно имовинског права. С обзиром да економски и друштвени развој утиче на преображај француске_управе и гьеног односа са граћанима и правним лицима, сада се све више подвлачи да управно право има не само посебиа правила која регулишу на посебан начин однос управе и грађана, тако да се управа у одреВеним односима јавља и са јачом вољом, већ управа често има много веће обавезе од оних које проистичу из грађанског права за грађаие. На пример, грађани слободно бирају цил> својих делатности, док управа има задатак. да задоволш општи интерес. ГраЬаии слободно склапају уговоре са појединцима, док управа у веКини случајева уговоре склапа под одређеиим условима и одређеиим поступком, што je довело до теорије о управиим уговорима. Отуда извесни теоретичари француског управног права указују да се на основу правних норми о делатности управе може уочити да у поређењу са правилима грађанског права управа има и одређеиа