Анали Правног факултета у Београду

463

ЈАВНА СЛУЖБА У ФРАНЦУСКОМ УПРАВНОМ ПРАВУ

шењем управних аката, додајући да у управно право спадају и прописи који управи стављају веће обавезе него што приватно право одређује за грађане ( 4 ). По извесним писцима управно право, чији je предмет проучавање прописа о управи који одступају од правила приватыог права и по којима су регулисани односи у којима се управа јавља са јачом вољом, било би јавно управно право или краће управно право. По овом схватању управно право које би проучавало прописе о управи у којима се управа јавља са једнаком вољом било би приватно управно право ( 5 ). С друге стране ваља истађи да у француском управном праву није више владајуће гледиште да je само јавна служба основ управног права, jep je јавна служба некад подвргнута посебном праву управном, а некад и општем праву али и поред тога, како je добро речеко, остаје да je јавна служба „душа и инспирација управног права Француске" ( 6 ). Вала споменути да су у Француској тражени и други основи управног права, на пример, општи интерес, јавна власт комбинована са извршном влашћу и најзад, правни егзистенцијализам. МеЬутим, овде у овом излагању ови други основи управног права Француске нису предмет расправлена, тако да ћу сажето изложити основне појмове о теорији јавне службе у француском праву. 2. Основни појмови о теорији јавне службе, у француском праву. • Вале, указати и на теоријска објашњеља која су запажена у француској науци управног права. Посебно се истине теоријски појам јавие службе који je дао Диги, Ј е Р Ј е он и ударно темеле теорији о јавној служби. По Дишу, јавна служба je „свака делатност чије обавлање мора бити обезбеђено, регулисано и контролисано од оних који владају jep je обављање ове делатности неопходно за остваривање и развој друштвене узајамности и уједно je такве природе да не може бити остварена без интервенцнје владајуће силе" ( 7 ). Замерало ce овој дефиницији јавне службе да je социолошка а не правка, ида не може бити корисна за суд ( 8 ). Y савремеиој правној литератури се такође подвлачи да ова дефиниција јавне службе коју je дао Диш није правка, већ би требало схватити да je њом дат појам јавне службе као процес који има три фазе. Социолошки елемент je посебно наглашен у првој фази, jep Диги основ јавној служби види пре свега у обавези оних који владају, да обезбеде јавие службе. То уједио значи да ова обавеза претходи позитивном праву. Међутим, по овом истом гледишту које критичкн оцењује Днгијеву дефиницију, подвлачи се да нису у праву они теоретичари који тврде да

(4) Ј. Rivero, op. cit. стр. 34—35, No 32; Р. Weil, Le Droit administratif, Paris, Presses Universitaires de France, 1964, str. 17—18,

(5) G. Vedel, Droit administratif, Presses Universitaires de Fiance, Paris, 1961, стр. 43 (6) P. Weil, op. cit. стр. 18.

(7) J. Diguit, Traité de droit constitutiormel, 3 éd. t, И. стр. 61.

(8) G. Jèze, La notion de service public чланак у часопису Revista de Drept public, 1926, стр. 160 наведено према J. P. Buffelan, Les grandes théories de base du droit administratif français, чланак у часопису Recueil de jurisprudence du droit administratif et du Conseil d'Etat, Bruxelles, 1967, No, 4, стр. 247.