Анали Правног факултета у Београду

465

JABHA СЛУЖБА У ФРАНЦУСКОМ УПРАВНОМ ПРАВУ

интереса, а средство јавна власт, али ваља уочити да je и за itera јавна служба потчињена јавној власти ( 14 ). Док je за Дигија држава само скуп јавних служби а основ државне организације државна узајамност, за Орјуа јавна служба je „само један од најефикаснијих поступака који користи управа да би обавила своју мнсију" ( 15 ), или с друге стране, ако не говори о друшхвеној узајамности као основи државне организације, посебно истине да je задовољење општег интереса цил>, и уједно указује на неопходносх постојања одређеног морала управе. И други теоретичари управног права истицали су јавну службу као основ француског управног права. Диги je имао следбенике али су они дали и своје обележје хеорији о јавној служби. Најближи Дигију je проф. Роже Бонар (Roger Bonnard). По њему „биће јавне службе ако једна делатност управе не врши делатност из домена приватног права и ако пружа услуге појединци.ма" Г l6 ). Истине се да ни ова дефиниција не даје прецизаи појам јавне службе. Професор Г. Жез (G. Jèze) посебно указује да je за утврЬиваае јавне службе битна воља оних који владају, јер истине да he се искључиво сматрати као јавне службе оне опште друштвене потребе од општег интереса, за које су они који владају у одређеној земљи и у одређеном времену, одлучили да се те потребе задовољавају поступком јавне службе. Намера оних који владају je једино меродавна ..." ( 17 ). Посебно ce указује да je професор Жез хтео да Aâ практично решена, пошто теорију о јавној служби не заснива, као Диги, на друштвеној узајамности која масу свести појединаца о друштвеним потребама преображава у позитивно право, јер су они који владају обавезнн да се повинују друштвеној узајамности, већ je проф. Жез ову теорију свео на камеру оних који владају да одлуче о увођењу одређене јавне службе. Исправно се истине да je насупрот непрецизној објективној теорији о јавној служби коју je дао Диги, проф. Жез дао субјективну теорију јавне службе која je самим тим такође непрецизна, јер од намере оних који владају зависи увођење одређеие јавне стужбе ( 18 ). Y новијој француској литератури управног права проф. А. д Лобадер (A. de Laubadère) истине да je јавна служба свака делатност неког јавног колектива који има цил> да задовољи неки огаити друштвени интерес..." подвлачећи да je „битни елемент у дефиницији јавне службе појам општег интереса односно потреба друштва која се жели да задовољи ..." ( 1в ). Држава he установити неку јавну службу кад буде оценила да одређена делатност не може пише задовољавати друштвене потребе, ако се она остави приватној иницијативи па према томе и одлучује да се та делатност врши установл>ењем јавие службе. Проф. Лобадер с друге стране указује да свака делатност коју врши управа није и јавна служба. Стога подвлачи:

(н) .1. Р. Buffelan, op cit. стр. 250—251 и М. Hauriou, Précis de droit administratif, 12 éd, стр. ?44.

(15) M. Marriou, op. cit. стр. 344.

(16) R. Bonnard, Précis de droit administratif, 4 éd. стр. 53 и даље.

(17) G. Jéze, Les principles généraux du droit administratif, 3 éd, Paris T. 11, La notion de service public Librairie générale de droit et de jurisprudence, 1925—1936, стр. 16 и даље.

(is) J. P, Buffclan, op. cit. cip. 249.

(19) A. de Laubadère, Traite élémentaire de droit administratif, 3 éd. t. I, No 50, стр. 40.