Анали Правног факултета у Београду

601

ЛЕЊИНОВА СХВАТАЊА О ХАРАКТЕРУ И ЗНАЧАТ? КОНЦЕСИЈА

II Лењин о концесијама говори на многим местима у својим радовима и у својим иступањима на по ј единим скуповима и сличним приликама, али je свакако нихову најпотпунију дефиницију дао у већ цитираном раду „О порезу у натури", где каже да су концесије у совјетском систему, с гледишта друштвено-економских формација и њихових меВусобних односа, „уговор, блок, савез совјетске, тј. пролетерске, државне власти с државним капитализмом против ситносопственичке (патријархалне и ситнобуржоаске) стихије. Концесионар, то je капиталист. Он води предузеће капиталистички, ради профита, он пристаје на уговор с пролетерском влашћу ради добијана ванредног профита, поврх обичног, или ради добијана таквих сировина које друкчије не би могао да набави уопште или би их набавио врло тешко. Совјетска власт извлачи корист у виду развијања производних снага, повећања количине производа одмах или за најкраће време". ( 5 ) Овакву дефинидију концесија углавном прихватају касније и друга аутори у совјетској литератури, а дословно je преузима и совјетска енциклопедија ( в ). Када данас говоримо о кондесијама и о Леньиновим ставовима у вези с тим, морамо имати у виду време и услове у којима се све то однгравало. Лако je сада, после толико времена, када се зна да концесије, у крајњој линији, нису ни имале неку значајнију улогу у развоју совјетске економике, када je Совјетски Савез постао снажна нндустријска земл,а и импозантна војна и политична сила, говорити о овоме питању и оценивати овако или онако значај концесија за друштвено-економски развој ондашње младе совјетске државе, као и Лењинову улогу у вези са доношењем одговарајућих одлука о појединим концесијама. Међутим, у тим годинама, као што je то добро познато, владала je изванредно велика оскудица у сваком погледу, армије страних империалиста, заједно са домаћим контрареволуционарима харале су земљом, непријатељи радничке класс и Бољшевичке партије, најразноврснији опортунисти, меншевици, анархисти, есери, ситнобуржоаски интелектуалци и политичари, на све могуће начине су покушавали не само да поткопају ауторитет Ленина него да и њега и партију на чијем je челу он стајао сруше и свргну са власти. Y тим Бременима, када се Ленин залагао за спровођене нове економске политике и у оквиру тога и за концесије, као и за даване појединих мане значајних индустријских и сличних предузећа у закуп или под аренду приватним капиталистима, нису отпор овим мерама пружали и против них се борили само непријател.и совјетске власти, већ су против них често устајали и луди који су иначе били спремни да даду и животе за цил>еве за ко je се борила Бољшевичка партија. И сам Ленин наводи низ примера из којих се види на какие реакције су наилазиле дискусије у вези са даванем концесија иностраинм капиталистима. Тако се поводом разматрана предлога о концесији за изградну тзв. Великог северног пута, у ствари железничке пруге која би

( 5 ) В. И. Лењин, исто, стр. 417.

(в) Большая советская энциклопедия, изд. 11, том 22, стр. 506.