Анали Правног факултета у Београду

637

ПРИКАЗИ

пре брака, који на основу предбрачног уговора остају и даље посебна нмовина. Престанак заједничке имовине настаје престанком брака, смрћу, разводом или поништењем, или судском одлуком о »Boedelscheidung«, која има исте последние, ј едино што ступа на снагу правоснажношћу одлуке. Приликом поделе имовине строго се води рачуна о правима и обавезама насталим пре и после закључења брака. Међутим, заједница се не мора делити у наведеним случајевима ако je то предвиђено предбрачним уговором, Бодом супруга, или вољом преживелог супруга. Предбрачни уговори се склапају између лица која намеравају да ступе у брак, и ступају на снагу тренутком склапавьа брака. Ови уговори могу искључити законску заједницу имовине и прихода и мужевљеву власт, могу да регулишу споразуме било између супруга или између њих и трећих лица, или да предвиде начин наслеђивања, било између супруга, или супруга и трећих лица. Пошто су уговори између брачних другова забрањени, предбрачни уговори су доста чести, са изузетком уговора о наслеВивању који je застарео. Посебна форма није предвиВена за предбрачне уговоре, ј едино се мора поштовати форма која je предвиВена за одговарајуће уговоре других лица. Уколико ове уговоре склапају малолетна лица, мора се са њима сагласити законски старалац и оверити их надлежни бележник. Предбрачни уговор мора да садржи све главке елементе, и најчешће се склапа када будуВи брачни другови желе да избегну законски режим заједничке имовине, и у случајевима ранијег стечаја једнога од њих. Приликом интерпретације предбрачног уговора, надлежан je суд који je надлежан и за остале уговоре ове врсте. Полисе животног осигураньа могу, такоВе, представљати предмет предбрачног уговора. Раније законодавство je имало посебан имовински брачни режим за Патал и Родезију, који се у неким својим детаљима разликовао од осталих области Јужне Африке, али je General Law Amendment Act, No 50 од 22. јуна 1956. изједначно законске прописе у овој области. Престанак и прекид брака нмају своје правке и имовинске последние не само за брачне другове и децу веВ и за трећа лица. Природан престанак брака наступи смрћу једног од брачних другова и законодавство се труди да преживелом брачном другу обезбеди извесна материјална права. Уколико je преживели супруг муж, он и даље врши своју дужност стараоца малолетне деце, а ако je прежгшели супруг жена, она Be бити природни старалац деце сама или заједио са стараоцем којег je муж одредио пресмрти и то на основу ( Children’s Act-a) из 1960. године. Без обзира на одредбе тестамента, жена, после смрти свога мужа, има права на издржавање. Судска растава „од стола и постеље" представља меру која je „на пола пута измеВу брака и развода", која има одре Вене правне последние, а може се завршити двојако: продужегьем брака или гьеговим престанком разводом или смрВу. Одлуку о растави доноси суд, после поступка у коме брачни друг који захтева ову меру мора да докаже да му je даљи живот у браку немогуВ, и да представл>а опасност по његов физички или психички интегритет. Имовинске последице раставе зависе од имовииског брачног режима и кривице због које je дошло до поремеВења брачних односа. Arco je муж крив, он je дужан да издржава своју жену, што се, као и одредбе које се односе на имовину, одлучује у оквиру судске одлуке о растави, као и детаљне одредбе о чувању и васпитавању малолетне деце. V старом праву je постојала могуВност „приватне раставе", која представл>а, у ствари, споразум о одвојеном животу. Растава се окончава измирењем и наставком брака, судском одлуком, или престанком брака, разводом или смрВу. Право Јужноафричке Уније признаје четири узрока за развод брака; прел>убу, злонамерно напуштање, неизлечиву болеет која не траје мање од