Анали Правног факултета у Београду

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

XIX наводи се ова реч. Кнез уз војводу председава градским већем, сабором, доноси одлуке и расправља спорове, врпш дакле исту дужност као и у турским рударским законима. Лаз je право пролаза кроз туВе рудно поље. Може бити двојак; 1. површински, који се састоји у праву пролаза преко туђе земле, 2. дубински, који се састоји у праву пролаза кроз туђе ровове. Ова службеност имала je велику примену и значај у рударству. Заснивала се или путем уговора или путем одлуке надлежних власти. Могла се засновати уз накнаду и без накнаде. Овај наш назив наведен je на неколико места у Старом саском законику султана Сулејмана, члан 56, 64, 76. I Закон о рудницима деспота Стефана Лазаревића посвећује овој службености велику пажњу и употребл>ава реч „лаз” за гьену ознаку (члан 9, 20, 46, 48). Окрут je рударска опрема и алат. Та реч има поред свог техничког и правки значај. Рудари су уживали повластицу за куповину округа. Могли су га набавити на кредит уз 2% интереса код послодавца, баштиника рудника. Повериоци су ималн право законске залоге на опреми и округу који je на кредит купљен. Рудар који неоправдано напусти погођени посао није могао однети из рубника свој окрут (члан 90. и 112. Старог саског закона султана Сулејмана). Интересантно je навести да се извесни делови рударске опреме у турским споменицима означавају нашим речима. Тако се рударска кожна прегача назива „опан”, а рударска лампа „свиРш.” ( 10 ). V Закону о рудницима деспота Стефана Лазаревића не наводи се реч „окрут” за ознаку рударске опреме и алата. Овај Закон у своме члану 52. говори „о цаугу рупнем” где спада гвожВе, лој, ужа, кожа. Реч „округ’’ и „округа” употребљава се у црквенословенском за ознаку свештеничке опреме и прибора за чинодејствовање ( u ). Српски граВански законик у своме § 690. употреблава ову реч. Ту се запета вели „коме je механа са округом тј. једиком под закуп дана”. Под округом се овде подразумева опрема, инвентар у механи. Отгсуп „одкуп" je уговор који су заклучивали баштиници рудника са рударским радницима о раду по учинку. По овом уговору рударима се плавала награда према количини и квалитету извађене руде. О томе уговору расправља Стари саски закон султана Сулејмана у члану 126. и 127. Овај назив употреблава се такоВе и за уговор по коме je закупац рудника био дужан понудити на откуп изваВену руду баштинику рудника. Закупци и рудари који су радили на откупу могли су продати изваВену руду некой другом уколико баштиници рудника не могу да им то откупе. Y средњовековном нашем праву реч „откуп” имала je равна значегьа ( 12 ) Тиме се означавала на пример цена којом власник откупљује заложену ствар, и право извесног лица да у смислу уговора и закона може от-

(ю) Вл. Скарић, Стари турски рукопис, 21. и чл. 90. Старог саског закона султана Сулејмана.

(12) Рјсчник Југословенске академије знаности и умјетности, под „округ"' и „округа".

(12) Закон о рудницима деспота Стефана Лазаревића, чл. 51 и Ст. Новаковић, Законски споменици српских држава средњега века, Београд 1912, 610; Н. Радојчић, Законик цара Стефана Душана, Београд 1960, члан9o; Т. Тарановскн, Историја српског нрава, Београд 1935 111 IV, 35, 36, 59, 79.