Анали Правног факултета у Београду

25

КАШИ НАЗИВИ У ТУРСКИМ РУДАРСКИМ ЗАКОНИМА ИЗ XV И XVI ВЕКА

Y нашем средњовековном праву овај правый назив јавља се, колико je до сада познахо, први пут у једној наредби издатој око 1220. године о продаји меда на тргу у Брскову. Ту уден значи утврђену дену по којој се мед смео продавати ( 16 ). МеЬутим, на основу докумената из прве половине XVIII века уцен значи уговор о раду и служби ( 17 ). Taj се назив сачувао у нашем обичајном праву до данас у значењу уговора о делу. Y том смислу je тај назив наведен у члану 880. Општег имовинског законика за Црну Гору, где се прописује „уговор je о радњи одсјеком или на уцјен такоЁе најам радње”. Уценик je лице ко je закључује уговор о уцену, уговор о делу. Taj je назив наведен у члану 73. Старог саског закона султана Сулејмана. Овакве уговоре обично су закључивале дружине рудара. Y гьихово име уговор je закључивао ibhxob старепшна који je утлављивао цену и услове рада, па се стога звао „уценик”. Taj назив наведен je у члану 17. Закона о рудницима деспота Стефана Лазаревића. Ту се расправља о случају кад се нађе „голема руда” да уценик не може тражити више него je у погодби предвиђено. Y турским рударским законима има такоЬе приличан број немачких речи које су наведене обично у искривљеном облику ( ls ). Турски законодавац je те речи преузео из рударске терминологије која je била у употреби у Србији и Босни у XV и XVI веку. Неке од тих речи наведене су у таквом облику да на први поглед изгледају нашег порекла. Примера ради доволно je навести следеће називе: килава (Keilhaue) значи пијук; пожа (Pause) значи одмор; пулхина (Bulge) значи кожна врећа.

Ар

Мехмед Беговић

РЕЗЮМЕ Наши термины в турецких законах о горном деле XV и XVI вв. Турецкие законы, действовавшие б отдельных краях нашей страны, содержат известное количество наших слов, употребляемых в качестве специальных терминов. Чаще всего на них наталкиваемся в законах о горном деле, а в частности в законах, изданных султаном Сулейманом в первой половине XVI века. Законы эти составлены по обрасцу законов о горном деле и горняцких правовых обычаев, действовавших в Сербии и Боснии до завоевания их турками. Болише всего специальных и юрдических терминов содержится в Старом сааском законе, изданном султаном Сулейманом в начале своего правления между 1520 и 1525 гг. Здесь действительно встречаются с два десятка наших юридических терминов, вроде „баштана”, „закон”, „збор”, „Лаз”, „norobaj”, „откуп”, „плаћа”, „сабор”, „удава”, „уцен”.

(15) Fr. Miklosich, Monumenta serbica, Viennae 1858, 17; Ст. Новаковић, н.д., 137.

(и) J. Хаџи-Васиљевић, Тевтери Нишке митрополије од 1729—1737. године, Скопље 1935, 42, 43.

(18) М. Pavlović, Altsächsiscbe Bergbauterminologie im Serbo-kroatischen, Südost-Forschungen, XVIII, 1959, 76—83.