Анали Правног факултета у Београду

252

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

власника повласног добра, у чијем je интересу право службености и установлено. Без претензија да дајемо коначан одговор на ова питања, имајући у виду снажан развој технике, производње, науке и културе, са доста сигурности се може тврдити да потребе нису статичне, већ да се проширују, расту, а то изазива померане граница обима права службености. Y прилог томе говори и чигьеница да имамо Закон о искоришћавању пољопривредног земљишта, који обавезује власнике земље да приликом обрађивања и организована земље на земљишту примене прописани минимум агротехничких мера. Према томе, прилично je извесно да ће добро, на коме je конституисана службеност, услед наведених нових околности морати да трпи већи терет и да обим службености може бити већи. Али, поставл>а се питање да ли je онда то она иста садржина права која je раније била, или се она променила. Но, и поред ових напомена сматрамо да обим службености не би требало да буде препрека и сметња за интензивније корншђење повласног добра, а нарочито уколико je реч о вишем стушьу примене науке и технике. Принцип рестрнкције службености тиме се не доводи у питање већ само његова еластичнија примена, а начин на који ће се компензирати власник послужног добра зависи од конкретних случајева. При томе не треба искључити ни могућност давања накнаде власнику послужног добра, утолико пре што услед савременијег коришћења свог повласног добра он има и веће користи, па није право да други због тога буде оштећен. 7. Ако обим службености не треба да буде препрека за интензивније коришћење повласног добра, морамо бити веома обазриви и не смемо допустити да се под видом пуног коришћења свог права тј. обима службености изврши евентуална злоупотреба права. Y том смислу заним.ъива je Одлука чији диспозитив гласи: „1. Утврђује се да je туженик РР сметао тужиоца РЗ у мирном коришћењу захватана воде са извора на тај начин што je на дан 1. августа 1952. године на удаљености од 8 метара од тужиочевог извора ископао бунар на свом земљишту, који се налази у атару села Б. на месту званом „поток” у мерама и границама: ..., и тиме пресекао жицу воде која има везу са тужиочевим извором. 2. Налаже се туженику да спорни бунар затрпа земљом у року од 8 дана по правоснажности ове одлуке.” Одлука Општинског суда Г-358/52. Занимљива je чињеница да и другостепени, Окружни суд, решавајући по жалби као и првостепени, налази да у конкретном случају постоји сметање службености. Пама се чини да je овакав став суда неправилан. Пре свега, службеност се може односити само на туЬу ствар а никако на своју. Ако неко има извор на свом земљишту, па му сусед пресече жицу воде на тај начин што ископа бунар, такође на свом земљишту, то може бити само злоупотреба права, а ни у ком случају сметање службености. Y конкретном случају може се рећи да се ради о школском примеру коришћења права својине, односно злоупотреба права, jep се таквим коришћење.м свог права другоме наноси штета. 8. Анализирајући првостепене и другостепене одлуке суда само на овом сразмерно малом подручју, запазили смо појаву да je доказивање права службености пред судом шило доста тешко, што je имало за после-