Анали Правног факултета у Београду

262

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

управног права у коме су две главе посвећене упоредном управном праву (социјалистичком и буржоаском) нема ни основних података о југословенском управном праву, а посебно ни једне речи о управном спору и управном поступку. Овде мислим на иначе сажети и прегледни уџбеник совјетског управног права који je објављен 1967. године у Москви под редакдијом проф. А. Е. Лунева (издање Юридическая литература). За југословенске правнике од посебног je интереса што je истакнутн совјетски правник Ц. А. Јампољска дала уводну реч преводу уцбеника проф. С. Поповић. Ц. Јампољска je позната по својим делима која посебно обрађују теорију Управног права, као и Науку о управљању у чијим радовима се увек одражава упорна и постојана тежња за подвргавањем управе праву и поштовање субјективних права грађана. Y уводној речи Ц. Јампољска прво указује на значај овог превода за упознавање совјетске јавности са југословенским управним правом. Даје податке о свим наставницима који у Југославији предају управно право посвећујући посебну пажњу академику поч. др Иви Крбеку. Ц. Јампољска у овом свом уводу совјетским читаоцима препоручује књигу и у извесном смислу даје и одену превед еног уџбеника. Указаћу само на неке најосновније примедбе које могу дати повода за даље дискусије. Пре свега, Ц. Јампољска указује да ce јутословенско управно право разликује од совјетског управног права јер југословенско право, према проф. Поповићу, обухвата само управну функцију, na je стога предмет југословенског управног права ужи од совјетског управног права, јер совјетско управно право обухвата све државне органе који врше наредбодавну и извршну функцију. Посебно указује да самоуправљање не противречи примени начела демократског централизма и стога истине да je за совјетско право апсолутно неприхватљива критика начела демократског централизма која je видна у уцбенику проф. Поповића. Ц. Јампољска примећује да југословенско управно право обилује нормама које регулишу управни поступак и управни спор. По њеном мшпљењу, до ове оппшрности дошло je „у доброј намери да се учврсти законитост”. Сматра да многобројне одредбе које регулишу многе детаље поступка постају стога „тешко разумљиве широким слојевима граЬана, и самим тим отежавају њихову борбу против незакошттости које вређају њихова права и интерес засновал на закону” (стр. 16). И у нас се говори о опширности Закона о општем управном поступку. Б. Мајсторовић je недавно објаснио узроке оппшрности овог закона (Анали, 1969, бр. 1, стр. 107112). О томе даје објашњења и Л>. Јевтић (Правки живот, 1969, стр. 30 —41). Може се још додати да je очигледно да je опширност овог закона, посебно после ослобођења, изазвана потребом да се васпитава нов управни кадар како би се што више заштитила законитост и права граВана. Вала запазити да je у нас и Закон о општем управном поступку и Закон о управним споровима дошао као одраз тежње да грађанин не буде објект управног поступка већ субјект који има одређена права и који се у случају повреде свог права или интереса заснованог на закону може ефикасно борити. Ц. Јампољска исправно истине да je ~у свему нужна мера па je нужна и мера при нравном регулисању ових или оних форми државне делатности, посебно кад je реч о узајамном односу органа државе и граБана” (стр. 16). Ц. Јампољска посебно указује да je Лењин више пута подвлачио да je неопходно „да се закони пишу јасно како би били разумљиви широким народним слојевима” (стр. 16). Начелно се потпуно слажемо са овим схватањелг, алн југословенскн Закон о општем управном поступку не пати од нејасноће већ се може говорнти само о његовој опширности. МеБутим, као што je већ речено, опширност je проузрокована одређеним разлозима. Можда би се Закону о управним споровима могло приметит да je створио сложени систем ванредних правних средстава који није доследан ни развоју југословенског права о чему се и код нас расправља (Анали, 1967, бр. 1, стр. 23—30). Ааље, Ц. Јампољска истине да јој излагања проф. Поповића о друштвеном управљању нису јасна и да излаганьа о друштвено-политичким органпзацијама и удруживању граБана, по њеном мшпљењу,