Анали Правног факултета у Београду

266

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Ове примедбе, међутим, не умањују значај Речника нити потцењују велики труд и стручно знање састављача. Прелиставајући Речник, човек се каткад задиви минуциозности с којом су аутори приступили раду. Иако би ту и тамо било неких замерки а не постоји речник коме се не би могло нешто замерити —■ добар део њих иде на рачун наше join донекле непостојане и још неуједначене правне терминологије, што je последица како превирања наших правних институдија и прописа, тако и наслеђа разних правних система. Аутори су и ту настојали да задовоље практичне потребе, тако да су у Речник, на пример, поред израза „казнено право’’, „залог”, „посед”, ушли и изрази „кривично право”, „застава”, „државина” (мада je за овај последњи израз, сасвим исправно, наведено да може да значи и „detentio”). Укратко, састављачи су настојали да Речник буде савремен и у томе су успели. Уколико би дошло до другог издања, можда не би било згорега ако би ушле и речи донекле хисторијског или архаичког карактера, које данас, додуше, нису више у употреби, али на које се у литератури join увек наилази. На пример, зашто не би ушле речи као што су „срески начелник”, или чак и „начелник”, „котарски поглавар”, онда „књаз”, „бан”, „Управа фондова”, „виши земалюки суд”, „сто седморице”, „жупан”, „поджупан”, „вражда” и др. Истина, у томе лежи и извесна опасност, сопствена свим стручним речницима, найме, проблем где да се повуче граница између онога што треба и онога што не треба да уђе у речник. У тим случајевима je број „маргиналних израза веома велик. Одлука о томе се мора ипак оставити састављачима, а овде je то напо.менуто само као случајна мисао, а никако као приговор. У прилогу Речника je дат и алфабетски попис (с тумачењем и немачким преводом) скраћеница, махом наших израза и установа. Једна напомена у погледу типографије: за препоруку би било да се дијакритичкн знаци излију заједно са словима уз које спадају. Овако стрче у слогу као нека страна тела, а ту и тамо су стављени и изнад слова изнад којих не спадају. Ако узмемо у обзир намену за коју je Речник састављен, као и околност да je за данагшьу нашу правну терминологију рад на н>ему донекле пионирског карактера, треба прнзнати да су саставл,ачи у својој намери великим делом успели. Нема сумње да ће Речник веома добро послужити и немачким читаоцима наше правне литературе, као и свима онима који владају нашим језиком и за неки наш правни израз траже одговарајући немачки термин, који, нарочито ако je односна наша реч новијег порекла, заиста није увек тако лако наћи. В. М.

Milada Paulova: TAJNY VIBOR (MAFFIE) A SPOLUPRÄCE S JIHOSLOVANY V LETECH 1916—1918, Praha, 1968. Ha j нови je дјело M. Паулове, о којем овом приликом дајемо само најкраће обавјештење, представља допринос обради проблема стварања самосталних националннх држава са распадањем Аустро-Угарске у току I свјетског рата. Аутор жели да истакне значај унутрашњег отпора и револуциоыарних покрета у Монархији. Само дјеловање политичара у емиградији не би могло довести до коначног циља стварања самосталних и независних држава. Због тога она посвећује највећу пажњу акцијама потлачених народа унутар Аустро-Угарске, јер сматра да у литератури до сада та проблематика није била довољно истакнута. Тајни одбор (тзв. Maffie) je у почетку био тајна обавјештајна организација четких политичара, која je била у вези са емиграцијом, каснијим