Анали Правног факултета у Београду

БЕЛЕШКЕ

ИЗБОР ПРОФ. Ар НИКОЛЕ СТЈЕПАНОВИВА ЗА ПРЕ АСЕ АП ИКА ИЗВРШ НОГ КОМИТЕТА МЕБУНАРОАНОГ ИНСТИТУТА ЗА ААМИНИСТГАТИВНЕ НАУКЕ Од 2.—6. септембра 1968. године одржан v даб-шну XIV МеЬународни конгрес за административне науке ксјп je лрганизовао Међународяи институт за административне науке, са седиштем у Брислу. На конгресу je било преко 500 делегата из шесдесет три земље свих континената и седам делегата међународних организација. Међу учеснидима било je делегата из Чехословачке, Мађарске, Пољске, Румуније и Југославије (др Л. Гершковић, Инге Краљевић (Загреб), Анка Жигић (Загреб) и др Н. Стјепановић). Из СССР послата су два референта али Конгресу нису присуствовали делегати. Главке теме Конгреса биле су; 1. Проблеми адмшшстративне координације у материји друштвеног и хтривредног развоја; 2. Прилагођавање кадровске и персоналке управе друштвеним променама и 3. Заштита граЬана у управном поступку. За наредни период од три године Управно веће односно највипш орган управљања Међународног института за административне науке изабрало je за председника Извршног комитета института досадашњег дуго-I'одигшьег потпредседника проф. др Н. Стјепановића.

Регије и Регионализам. ЕВРОПСКИ ОАБОР ТРУПЕ ЗА КОМПАРАТИВНУ V ПРАВУ АМЕРИЧКОГ АРУШТВА ЗА ЈАВНУ УПРАВУ организирао je састанак на тему „Регионализам у европској управи: промјене у структури односа између управе на централном и нижим нивоима”, који je одржан у Салцбургу од 21. до 33. октобра 1968. Састанак je окупио трупу научних радника Ёвропе који се баве нзучавањем управе, као и неколико професора са појединих америчких универзитета: F. Morstein Marx и R. Schnur из СР Њемачке, В. Chapman, М. W. Wright, G. Woodcock V. Britanija, H. A. Brasz и G. J. Heyne den Bak Холандија, H. Meyer Шведска, M. Levy и С. Pallazoli Италија, Е. Bock, A. Diamant, J. Fesler и R. Savage САД, M. Crozier и Viot Француска те E. Пусић и И. Перко-Шепаровић Југославија. Сврха састанка била je да ce установе промјене у интеракдијама између централног и осталих нивоа управљања, које je изазвао технолошки и опћи друштвени развој кроз стварање низа нових управних институција међу којима регионалне институције заузимају истакнуто мјесто. Као основа за дискусију требали су послужити надионалнн реферати представника поједшшх земаља. Писмено су поднесени реферати о регионализму у Холандији, Француској, Италији. В. Британији и Југославији. Холандски реферат обрадно je проблем регионализма првенствено као проблем проширења акционог радијуса управних служби изазван технолошким и опћим друштвеним развојем, a који се у Холандији првенствено манифестира кроз повећање локалних јединица спајањем више мањих у једну већу и путем њихове међусобне кооперадије.