Анали Правног факултета у Београду

272

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

дјелујена принципу ауторегулације, слично тржишном механизму. Координацију између разних служби требало би вјеројатно такођер организирати на истом нивоу који представлю ннтеграцију за поједине службе. На raj начин би се формирале мултифункционалне peraje као инструмента кординације путем разних интерфункционалних институција, а без власти. Y истом правду дјелује и процес урбанизације, где се јавља низ просторних проблема неовисних од власти (комуналне службе), и гдје се врши „функционализација” територија, тј. чини га се неовисним од структура власти и подвргава методама управљања карактеристичним за организације које су носиоци разних служби. На тај начин формирање система по територијалном и функционалном принципу стварно поста) е алтернагива између система са и без власти.

Ар

Инге Пгргсо-Шепаровић

ЦЕНТАР ЗА РЕФОРМУ ПОРОДИЧНОГ ПРАВА У ИТАЛИЈИ. Законодавство које регулише породичне односе у Италији сматра се примером конзервативног законодавства, које не само да није у складу са модерним животом, већ га, у велико] мери, охежава, стварајући немогуће и комгьшковане противуречности. Велики утицај католичке цркве, који je врло значајан управо за облает породичног права, отежава сва решевьа која се предлажу и ко ja теже да породицу отргну од овог утицаја и да je ставе под јурисдикцију државе. Дискусије које се воде о потреби стварана новог законодавства су, нарочито у току последних година, узеле маха и не ограничавају се само на Парламент, већ и шире обухватајући многе заинтересоване. Тако je у Милану основан, фебруара 1967. године, Центар за реформу породичног права. Центар су основали правници (адвоката, службеници, професори универзитета), социолози, психолози и посланици, а приступ имају сви они који.су заинтересовани за реформу породичног законодавства у Италнји. Циљ удружена je „проучаване и популаризација правних и социјалних проблема везаннх за италијанску породицу, како би се остварила реформа законодавства у складу са етичким и друштвеним захтевима породице” (Ц. Чланови удружена су редовни и почасни и они управљају друштвом преко својих органа које су изабрали на скупштини свих чланова, редовној или, ако се за то укаже потреба, ванредној. Стручгш рад Центра, што je за правнике посебно занимљиво, развија се у оквиру комисија које проучавају поједина питана из области породичног права. Има једанаест комисија и то су: I комисија: брак условн склапана, форма брака; II комисија: лична растава супруга; 111 комисија; поништене и престанак брака; IV комисија: лични односи између супруга; V комисија: имовински односи нзмеђу супруга; VI комисија; patria potetas; VII комисија: старатељство деце рођене ван брака; Vili комисија: делимнчно и потпуно усвојене; IX комисија: јавна помоћ деци; X комисија: кривична заштита породице, и XI комисија: суд за породицу и процеси из области породичних односа. Комисије су радиле одвојено, уз координацију секретара Центра, сем прве и треће, чија je материја уско повезана, тако да су заједнички обрађивани проблеми склапана и престанка брака. Комисије су у свом раду обрадиле сва важна питана и изнеле предлоге за измену законских прописа, док je једино шеста комисија дала предлог законских чланова који треба да замене постојеће. Обиман рад који je Центар обавио за протекле две године (-) може корисно да послужи као матери]ал приликом дуто очекиване н често покушаване реформе позитивног законодавства у Италији. Рад прве и треће Комисије Центра за реформу породичног права усредсређен je на брак, негово закључене, пуноважност и престанак.

(Ј) Статут Центра за реформу породичног права, чл. 2. (2) Извештај који обухвата рад до краја децембра 1968. објављен у Studi per una nuova disciplina dei rapporti familiari, Istituto editoriale Cisalpino, Milano, 1968, p. 61.