Анали Правног факултета у Београду

240

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

сти за штете причшьене трећим лицима ( 8 ). Према томе, како се то уочава из гьегових одредаба, Законом о обавезном осигурању у саобраћају регулишу се односи између осигуравајућих завода, обвезника осигурања и лица ко ja претрпе штету од обвезника осшурања сопственика моторних возила при њиховој употреби. Y том смислу у Закону се и говори само о оснгуравачу, осигуранику (сопственику односно кориснику моторног вози\а) и оштећеном лицу (в. 111 главу Закона) и о осигурању од одговорности сопственика моторних возила која се региструју на територији Југославије за штете услед смрти, повреде тела или здравља неког лица или уништења или оштећења нечије имовине (в. члан 15), која лица Закон у члану 18. и др. означава појмом „оштећена лица”. Већ и само то довољно јасно указује да предмет Закона нису правый односи између осигуравајућих завода и заједница социјалног осигурања који настају из штета које проузрокују сопствешгци моторних возила при њиховој употреби, односно да Закон не регулише правые односе између осшуравајућих завода и заједнице (или завода за социјално осигурање), иш ових и сопственика моторних возила ("). 3. Чланом 17. Закона одређено je да je осигурагьем обухваћена штета коју би сопственик моторног возила био дужан накнадити по прописима односно по правним правилима о одговорности. Овде се намгће питање на које судови при усвајању тужбених захтева не дају одшвор, када већ члан 17. не тумаче у контексту читавог Закона: који су то прописи односно правка правила о одговорности која одређују да je сопственик возила, па тиме и осигуравајући завод као супститут ex lege, по члану 18, сопственика (осигураника) дужан да плати заједницама оно што je исплаћено оштећешша по основу социјалног осигурања на терет фондова заједница. Који су то позитивни прописи или правна правила имовинског права из којих судови, позивајући се на члан 17, изводе такав закључак? 4. Став суда о основаности тужбених захтева, заснован на чигьеници да заједница није ниједшгм прописохМ исшъучена из права на накнаду штете произашле из употребе моторног возила од стране сопственика (до износа који су исплаћени осигураницима на терет фондова заједница), може само да послужи као противаргумент таквом ставу. Пре одговора на изложены став суда може се основано поставите питање, који су то прописи по којима су осигуравајући заводи у обавези да заједницама за социјално осигурање по основу накнаде штете (регресне исплате) накнаде оне износе који су исплаћени на терет фондова заједнице осигурања, тиме што je лице социјални осигураник претрпео штету у саобраћајној незгоди од моторног возила. На ово питање намеће ce j едино могући одговор, да када ниједан пропис не искључује заједнице из права на накнаду за штете причшьене

(8) Законом о обавезном осигурању у саобраћају обавезно се осигуравају: 1) путннци у јавном превозу, посаде ваздухоплова и прфесноналнн ватрогасци од последица несрећног случаја; 2) корисници односно сопственнци моторннх возила од одговорности за штете причињене трећнм лицима; 3) корисници односно сопственици ваздухоплова од одговорности за штете причињене трећим лицима (чл. 1).

(9) Приметимо да се после пажљивог разматрања законског текста оправдано може поставит» питање да ли je законодгвац појмом „кориснпк могорног возила" хтео да означн титулара права коришћења или употребом појма, држалац моторног возила" оба кумулятивно.