Анали Правног факултета у Београду

244

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

основу осигурања од одговорности, која им je наметнуха Законом о обавезном осигурању у саобраћају. МеВутим, изложено не искључује право оштећеног да изабере обештећење у целини од осигуравајућег завода. Код штета насталих од употребе моторног возила ради се о праву оштећеног да по два различнта основа захтева накнаду штете, с тим да по основу социјалног осигурања има само права која одговарају прописима о накнади по основу социјалног осигурања (план 171. Основног закона о организации и финансирању социјалног осигурања), а по прописима о обавезном осигурању на целокупну штету. То значи да се овде ради о конкуренцией права оштећеника по два основа у делу који одговара штети која би била исплађена из фондова заједнице осигурања. Исплатом штете на један од изложених начина, међутим, не решава се питање који ће субјекат и у коме делу сносити штету насталу употребом моторног возила односно правый однос измеВу осигуравајућих завода и заједница осигурања. Пошто je предмет ових излагања управо однос измеВу заједница осигурања и осигуравајућих завода, настао исплатом дела штете из фондова заједница осигурања, нисмо се могли детаљније упуштати у питање права избора оштећеника. IV. Закључак. Пресуде којима се усвајају тужбени захтеви заједнице за социјално осигурање за исплату оних износа који одговарају наносима који су исплаћени на терет фандова заједница социјалног осигурања за случај повреде телесног интегритета осигураника од сопственика моторног возила, пошто немају свога основа у Закону о обавезном осигурању у саобраћају нити у позитивном праву у целини, заснивају се на погрешној примени материјалног права. Заснивајући се на повреди матернјалног права, такве пресуде се имају третирати, заједно са захтевима по којима се доносе, као покушај проширења права на накнаду штете фондовима заједница осигурања преко оних ко je им je законодавац признао на штете ко je су проузроковане услед нехата (в. чл. 165 —170). Основног закона о организадији и финансирању социјалног осигурања). Друго, значе покушај пребацивања накнада свих штета (без обзира на степей кривице) насталих употребом моторног возила искључиво на фондове осигуравајућих завода, на субјекте, који у процесноправном смыслу речено, нису пасивно легитимисани у тим споровима, те постављају питање функције фондова заједница осигурања, па и социјалног осигурања као институције. Према своме дејству такве се пресуде стога могу окарактерисати као прецедент, и то у свод! негативном смыслу.

Др

Јован Славнић

ЈЕДАН ПОГЛЕД НА ПРИМЕНУ ИНСТИТУТА СЛУЖБЕНОСТИ

Службености спадају у категорију секторских права која свом титулару дају овлашћења да туђу ствар користи или употребл>ава у извесном смислу, или забрањује власнику да ту ствар користи у извесном сми-