Анали Правног факултета у Београду

246

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

гужених: „изриљали су зато што им продавац приликом куповине није рекао да постоји стари пут а пошто je то гьихова својина имају право.” Запажено je да службености ко je су конституисане експропријацијом нису биле предмет спорова пред судом. Знатно je мање службености стечених правним послом (око 30%) које су биле предмет спорова. Најчешћи правни основ (титулус) код стицања службености јесте уговор о купопродаји, затим писмено о деоби или судско решење о деоби. Правним послом, дакле споразумом странака, оставлен je пут за повласно добро највише због тога што je неки објекат био у сусвојини па je један од сувласника стекао право службености у циљу коришћења свог добра. Тако налазимо у једном случају да je МН поклонио AM једну парцелу за кућни плац, али je истовремено конституисао право службености пролаза и захватања воде из бунара који се налази на поклоњеној парцели. Касније поклонодавац je доведен у ситуацију да се обрати суду ради захотите свог права службености због сметања коришћења пролаза. Одлука Општинског суда Г-бр.184/54. Службености настале односно стечене правним послом могу бити установлено и на одређено време. Такав пример пружа одлука Општинског суда Г-вр. 590/52, где видимо да je службеност установлена судским решењем о деоби са роком трајања од једне године. Овакве „прнвремене службености” резултат су непрестаних промена у својинским односима односно промена у економској структури. Већина тако стечених службености које су биле предмет спора односи се на право захватања воде или на коришћење службеног пута. Приликом доказивања права службености пред судом запажено je да се то много лакше постизало кад су биле у питагьу службености стечене правним послом него кад су биле посреди службености које су стечене одржајем. Код службености насталих деривативним путем странке се обично позивају на уговор или судско решегье о деоби. Али, кад истину да су ово право стекле одржајем, као доказно средство скоро увек, ако не и једино, странке наводе сведоке. Код таквих примера у тужбама се обично почшье наводима: ~Од како памтим користим тај пут за пролаз до свог имања.” Затим, „више од 50 година”, или „још моји преци одводили су воду са тог јаза за наводњавање баште” и сл. Не треба много напора да би се увидело да овакво изношење доказа задаје доста теигкођа суду да правилно утврдн чшьенично стање и правни основ, а тиме и подлогу за доношење правилне одлуке о тужбеном захтеву. 3. Постоје две врсте службености: стварне и личне. Стварне су бројније а личне таксативно одређене. Њих има укупно 3: плодоуживање, употреба и становање. Y савременим друшгвеним односима личне службености немају већи значај, али за стварне се то не бн могло рећи. Зависно од критеријума постоји вхппе врста стварних службености. Подела на поједине врсте може имати не само доктринаран већ и велики значај за практичну примену института службености. Навешћемо најважније које су примећене у анализи судских одлука. Са гледишта садржине правне норме која даје овлашћење власнику повласног добра односно наређује уздржавање од употребе своје ствари у извесном смислу власнику послужног