Анали Правног факултета у Београду

464

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

ТОМА ЖИВАНОВИЋ (1884—1971)

31. марта 1971. умро je у Београду редовни професор нашег факултета и најстарији редовни члан Српске академије наука и уметности др Тома Живановић, вредан учитељ многих генерација правника и велики теоретичар филозофије и правые науке, признат и код нас и у иностранству. Тома Живановић рођен je у Параћину 19. фебруара 1884. Y роднохМ месту учио je основну школу, а потом je прешао у Београд где je учио гимназију и студирао правне науке. Диплому свршеног правника добио je 1906. и одмах je као стипендиата „Марићевог фонда” наставно студије за стицање доктората на Париском правном факултету. 1908. са изванредним успехом он je одбранио докторску дисертацију »Du principe de causalité efficiente et de son application en droit pénal« и стекао наслов доктора правних наука. После овога он се враћа у земљу и започиње своју универзитетску каријеру. 1909. постао je стални доцент катедре кривичног права, 1914. ванредни професор, а 1920. и редовни професор Правног факултета у Београду. Његов научни углед врло рано прелази границе његове домовине. Y времену од 1916. до 1918. он je држао предавагьа на докторандском курсу Правног факултета у Паризу. Овде он излаже своје трихотомно учен>е у крнвичном праву и основе синтетичке правне филозофије. Тома Живановић je остао веома утледан и високо цењен све до своје смрти. Y току живота учшьена су му многа научна и друга признања. 1926. он је већ редовни ч\ан Српске акаделшје наука и уметности. Нешто раније, 1924. он je један од оснивача Међународног удружења за кргшично право у Паризу, а затим и дугогодишгьи члан управе и вредан сарадник. Поменимо само још да je био и члан Америчке академије политичких и социјалних наука и Академије човечијих права. Библиографија Српске Академије наука и уметности забележила je у своме незавршеном полису 166 дела професора Томе Живановића. Но, овом списку ће морати да се дода још добар 6poi наслова, ако се хоће да обухвати у потпуности научни опус професора Живановића, који je неуморно радио и писао до последгьег дана свога живота. На овом месту покушаћемо да наведемо само његова најзначајнија дела: Основни проблеми кривичног права (1. изд. 1910, 2. изд. 1930; на француском 1929); Основи кривичног права (1. изд. 1910—1912, 2. изд. 1922—1923. и 3. изд. 1935—1937); Систем синтетичке правне филозофије (1. том 1921. 2. том 1951. и 3. том 1959); Осповнн проблеми етике, 1935; Основни проблеми Кривичног и Грађанског процесног права (1. том 1940. и 2. том 1941); Систем расправа о систему кривичног права и примени у другим правним и ванправним наукама, 1966; Законски извори кривичног права Србнје и историјски развој његов и њеног кривичног правосуђа од 1804. до 1865, 1967; и Système de phisolophie juridique synthétique, Paris, 1970. Професор Тома Живановић као правый фигозоф и теоретичар кривичног права дао je несумњиво најзначајнији допринос науци кривичног права. Иновацију ове науке започео je својом чувеном расправом „О субъективном (моралном) елементу у појму кривичног дела”, коју je објавио на нашем језику у Архиву за правне и друштвене науке и на француском у Revue pénale suisse 1909. Y овом раду он je доказао да кривично право има три основна појма: кргшично дело, кривца и казну, а не само кривично дело и казну, као што je то тврдила општа теорија. О кривцу je истакао да je он аутономно нравно биће и да je паралелно с кривичним делом и казном. Истовремено je развио и учегье о дуалитету кривичних санкција. Тако je настало трихотомно учегье Томе Живановића у науци кривичног права, за које je он изнео и потпуну аргументацију у своме делу „Основни проблеми кривичног права”. Данае je чшъеница да je трихотомија у овом или оном виду владајуће учење у кривичном праву и код нас и у свету. Последгьнх годгша свога живота стари професор je још јед-