Анали Правног факултета у Београду

466

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

у Београду својим делима видно доприыео развоју историје српског права у Немањићкој држави. Могло би се реГш да су проф. Тарановски и проф. Солов јез методологијом свог научно истраживачког рада односно применом историјског, упоредно-правног и социолошког метода у својим радовима не само продужили већ и преобразили наставу историје српског сред-Iьевековног права и историје словенских права којој су раннје на Правном факултету у Београду ударили техмеље заслужил историчари права професори др Никола Крстић (предавао 1853—1862) и др Драшша Мијушковић (предавао 1887—1903). Професор А. В. Соловјев je објавио низ дела и преко 200 чланака у југословснским и иностранны часописима. Својим истраживачким радом и минуциозним проучавањем историјских кзвора откривао je драгоцене податке за историју права и својим анализама поједхших извора као и потпуним познавањем опште историје и упоредне историје словенских права огромно je допрннео развоју историје српског права и историји словенских хтрава. Од посебног су му знатчаја дело: „Законодавство Стефана Душана цара Срба и Грка” (Скопле, 1928, VIII + 248) и „Предавања из Историје словенских права” (Београд, 1932, cip. 244) у којима je дао историју државног права средњовековне Србије и историју законодавства словенских народа а посебно југословенских народа, водећи, како он сам каже „рачуна о еволуцнји друштвених облика и о утицају страних култура и политичких Aorabaja на развитак права”. Y овом другом свом значајном делу дао je истовремено и преглед осиовних црта правне историје Руса и Бугара, Чеха и Пољака, сматрајући исправно да то користи разумевању сложене еволуције права словенских народа. У уводном делу овог рада дао je сажети али и врло садржајан приказ развоја историје права уопште, кстичући све школе у развоју права завршавајући са сажетим излагањем о односу историје права и социологи) е. Y својим многобројним радовима поред историје средњовековног права југословенских народа, коју je као ретко ко проучио и познавао и живо приказивао на основу извора, посебну пажњу посветио je историји средњевековне Русије, историји права Византије а од нарочитог су му значаја његова проучавања извора о богумилству у Босни и на Балкану као и радови у којима je обогатио савремене студије о Катарима и Патаренима као и савремену југословенску хералдику и археолошју. Може се с разлогом сматрати да je био један од најбољих и најауторитативнијих познавалаца средњевековне нсторије права словенских народа и средњевековне нсторије права његове Русије. Проф. А. В. Соловјев видно je учествовао на многим међународним конгресима историчара и држао предавања на многим Универзитетима у Бвропи и СААПроф. А. В. Соловјев није био само исторнчар права, већ je у Женеви у нздању издавачке куће »Rencontre«, заједно са Жорж Халдасом (Georges Haidas), преводио на француски језик дела Достојевског и Толстоја. У једном великом чланку поводом смрти проф. А. В. Соловјева у женевском листу »La Tribune de Genève« од 27. I 1971. под насловом »Conversation avec Alexandre V. Solovjev« Ж. Халдас посебно истине кзванредан преводилачки дар проф. А. В. Соловјева који je „говорио једно десет словенских језика и могао без тешкоћа држати предавања на француском, енглеском, италијанском и псмачком”. Посебно се истине да су од изванредног значаја предговори овим преводима које je дао проф. А. В. Соловьев, као и његове примедбе којима на крају ових превода објашњава историјске чињенице ко je се наводе у проведении делима Достојевског и Толсто] а. Изванредан професор и предавай који je умео да плени аудиторнјум својим убедљивим и садржајннм излагањем; истакнути научник светског гласа, који je својнм делима видно допрннео развоју историје словенских права и историје права Византије, остао je до краја живота везан