Анали Правног факултета у Београду

373

ПОРОДИЦА И ПОРЕЗИ

ћан радом жене у кући, не треба да буде теже оптерећен, ни да корисхи дедукцију ( 27 ). 3. Аеца. Квантитативни израз дохотка не илуструје у потпуности пореску способност. Породица са много деце порески je мање способна од самца са дохотком исте величине, јер потребе породице расту са бројем деце; к томе оне су другачије од потреба одраслих и зависне од старости деде. Y свим савременим пореским системима узима се у обзир оптерећење породичне трупе које долази од броја деце. Отуда зхатев за увође вьем олакшица штја величина, мећутим не мора стојати искључиво у сразмери са реалним расходима на деду, већ и са користима ко je од њих породица има: нису деца увек само терет за н>у (пољопривреда). Приходи деце припајају се (с реВнм изузецима САА) заједничком дохотку родитеља, али не свн, реч je о приходима малолетне деце, и не увек, jep приходи који су добивенн у радном односу, из техничких разлога, одвојено се разрезују. Што се у индивидуалну основицу не уносе и остали приходи деце разлог je што та средства родители користе, делом у целини, Iьиховом издржавању; поред тога што би засебна основица за све дечје приходе могла изазвати код родитеља евазионе намере да преношењем прихода на децу умање базу опорезивања. Олакшице ко je се односе на приходе деце јављају се у форми абатмана и дедукција или пак класираних пореских стопа: методи који нису униформно заступљени у пракси; примери то могу да потврде. Ш в ед с к а користи систем „заједничке” основице, али у доходак домаћинства не уносе се приходи деце. Но и поред тога отац породице има право на дедукцију за издржавање малолетника: ман.у (до 800 шкр.) ако станују у породили, и већу (до 1.000 шкр.) ако живе изван ње. И жени, ако je у радном односу а има малолетно дете, припада дедукција у висини од 20 э /о остварене зараде (највише 1.700 шкр). Ово je наклада за увећане расходе у породили где су муж и жена запоследи; Агеђутим, ако се деци доделе „дечји додаци” право на олакшице престаје (^). Насирам овог доста скромиог система олакшица за децу стоји Xо ландиј а, земл>а где je смисао за социјално-политички метод опорезивања ванредко развијен; има се утисак да у овом погледу Холандији ни једна друга земља шгје равна. Овде се олакшице спроводе и методом пореских стопа и абатманима од основице. Обвезници пореза на доходак подељени су на трупе (самци, супрузи без деце, са два детета, са петоро деце; градација код абатмана иде и до 10 деце). Стопе су дегресивне и скалиране према броју деце (најбољи порески третман за децу!) ( 2S ). И у Швајцарској где су лични порези (на доходак, на имовину) уређени на принципу „глобалне основице", породична переквација остваpyje се олакшицама за децу. Порез за „народцу одбрану” (т.ј. савезни по-

(27) Binder R., op. cit., S. 274.

(28) Institut »Finanzen und Steuern«, Wirtschaft und Finanzen im Ausland: Schweden Heft 66, 1963, S. 42; Gangcm mi L., Sistemi, op. cit., T. 11, p. 449.

(29l Примера ради: према тарифи из 1956, за породични доходак од 10 000 фл # стопе су износиле; за самце 26%, за брачни пар без деце 16,03%, за брачни пар са 2 детета 12,95%, за брачнин пар са 5 деце 6,57%. Схему абатмана не наводимо из техн # разлога (Morselli-Trotabas : Enquête sur les tarifes d'impôt, 1964, p. 254,