Анали Правног факултета у Београду

377

ПОРОДИЦА И ПОРЬЗИ

-Stales« успеле су да им Врховни суд одобри употребу и другог метода опорезивања: сплитинга. За време другог светског рата у гьихов je табор прелазило све више држава, како би предности „поделеног” разреза обезбедиле свом становништву, које je подносило високе стопе ратних пореза. Знатне разлике које су тако створене у опорезивању саветном доходарином законодавац je уклонио на тај начин што je праксу сплитинга протегао на целу територију САД. Амерички сплитинг има својих оргиналности. На пример, није обавезан: оставлено je да обвезник бира између сплитинга и „појединачног” разреза (чува се традиција!). Онда: доходак малолетне деце не уноси се у масу; отуда још увек je остварљиво да пореска давања родителе буду умањена преношењем прихода на конто деце (што у немачком и француском систему није могућно ( м ). Систему сплитинга није стран феномен дискриминације. Случај запослене жене: као обвезник она je у бољем положају од своје неудате колегнниде, али у горем у односу на „жену домаћицу”, ко ja радом у домаћинству стварно увепава породични доходак за део који се не опорезује (доходак запослене жене цео се опорезује); док je с друге стране запослена жена најчешће принуЬена да плаћа помоћницу због деце и куће, што такоБе погађа љену пореску снагу (овако ослабљену позицију запослене супруге један пропис из 1954. исправно je, о чему je напред већ било говора). Но, ни дискриминисаыи самад није ,дгуштен низ воду”: прописи из истог периода признају му разне олакшиде које га изједначују у правима са једним од супруга који бенефидира сплитинг: обудовлени супруг, са једшш дететом, овлашћен je да корысти ранији сплитинг још за две године после смрти брачног друга. Оштра критика која се упућује америчком сплитингу односи се на дискриминадију малих породичних доходака у пореском третману; они знатно заостају иза средних и великих доходака које сплитгшг повлашћује значајним попустима. Док je по тарифы из 1954. доходак брачног пара од 5 ООО dol. кроз сплитинг остваривао уштеду од 4,5%, дотле je она код дохотка од 10 000 dol. 15,8%; код дохотка од 25 000 dol. 28,8%. Ово дефаворизовање малих доходака „уграБена” je слабост америчког сплитинга, с твои се свет мора мирити и једина je „утеха" што око 84% свих пореских пријава потиче од породица чији je доходак испод неопорезованог износа. ( 39 ) 2. Принцип „заједничког” опорезивања je у традицији пореског права Нема чк е: join од пруског класног пореза из 1820. породице су тамо биде опорезиване „под домаћинству”. Тај принцип постао je норма у савезном порезу на доходак који у §26 закона предвиВа опорезивање дохотка брачних другова и деце са олакшицама за сваког издржаваног члана домаћинства. V једном спору (који бележи датум у аналима немачке пореске јуриспруденције! ) измену пореске администрације и немачког Уставног суда, начело „Zusammenveraalagung” уступило je место „per capita” методу: одлуком од јануара 1967. Уставни суд je „заједничко” опорезивање супруга ирогласио неуставним и ииштавним. Истовремено се изјаснио за

(38) Binder R., op. cit., S. 268.

(39; Binder R., ibidem, S. 271.