Анали Правног факултета у Београду

400

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

учења других дисциплина у криминологију се уносе појмови структуре тих дисциплина. Попут појма структуре личности у психологији у криминологии се говори о структури личности преступника и сл. Под криминолошком односно криминогеном структурой преступништва подразумевамо чиниоце који га условљавају, њихову међусобну интеракцију и у зависности од тога њихов удео приликом условљавања преступништва. Сви чиниоци као што су материјални, психолошки, психопатолошки и друга, добијају криминолошки смисао само у социјалном садржају. Стога, ако хоћемо да одредимо локацију преступништва, онда се оно налази у саставу друштвенс структуре. Свако удаљавање из те локације доводи до делимичног и неодговарајућег испитивања преступништва. Сагласно томе криминолошка структура се не може ограничит на уже социјалне средине кроз ко je се преступништво конкретно односно по j единично испол>ава, него се мора разматрати у читавом склону друштвених односа као целине. Y тим структуралним оквирима може се говорити о криминологико j структури појединачног кривичног дела, појединих врста кривичних дела и криминалитету као посебној друштвеној појави. Од сложености друштвене структуре потиче комплексност криминалитета као друштвене појаве. Из тога следи да je потребно ангажовати у криминолошком испитивању преступншптва више или магье све научне дисциплине које се баве проучавањем човековог понашагьа као индивидуалног и соцнјалног бића. Отуда потиче интердисциплинарни карактер криминолошког проучавања престугшшптва и плуралитет кримгшолошких метода. Пошто су криминогени чиниоци различите природе, потребно их je по сродности распоредити у одговарајуће научне аспекте. Међутим, чиниоци и гьихово дејство на преступништво не испољавају се непосредно него преко манифестација, симптома или индикатора, како се ови join називају. Они у овом смислу означавају феноменолошко испољавање извесног процеса. Дезорганизовани породггчни односи се испољавају несугласицама, нетрпељивошћу, увредама, свађама, физичким сукобима, а често и преступништвоЈМ њених чланова. Због тога je за одреБивађе дисциплина, путем којих се нспитује преступништво, потребно утврдити манифестације којима се испољава преступншптво (мећу њима последицу у првом реду), повезати их логички са његовим чиниоцима и распоредити у одговарајуће научне аспекте. Породични- брачни и други социјални односи и симптоми којима се ови испољавају, спадају у домен социологије. Агресија и неуротичност спадају у психолошки односно психопатолошки аспект, те се испитију путем тих дисциплина. При томе вала подвући да су чиниоци преступшпптва међусобио тесно повезани без обзира на врсте, те се међу њима тешко може одреднти егзакта граница. Социјално и психолошко су нераздвојни. Отуда и потичу тегакоће око разграничења и утврђивања односа међу аспектима преступништва путем којих се оно испитује интер дисциплинарно. Мада ни je још довољно испитан и одређен међусобни однос научних аспеката, до сада je интердисциплинарним поступком обухваћено више тих аспеката, али се преступншитво кајвише испитује са социјалног, психолошког и кривичног, при чему се у социјални аспект сврставају различите чињенице, Са развојем емпириј ских истраживања и кривичне праксе и са