Анали Правног факултета у Београду

423

ПРИЛОЗИ

различите спорови имају толико заједничког да се за све њих, као целисходно, показује прописивање једног посебног поступка. Стварно су надлежни мировни суд и инокосни суд. Овај други расправља на начин који je прописан за онај први. Алтернативно месно надлежан je суд на чијем подручју радник ради, или je радио непосредно пре пресханка радног односа. Заступање није обавезно. вместо адвоката, пуномоћник странке-радника може бита други радник којн припада истом позиву, а послодавац може на заступагье овластити другог намештеника. Регистроване организације послодаваца или радника, њихови савези и коморе овлашћени су да права из колективног уговора истину у корист својих чланова, осим кад се ови томе изрично противе (чл. 709). Бнтно обележје поступка састоји се у томе шхо расправљању пред судијом претходи покушај мирног окончања спора пред одбором за мирење, у чији састав улазе првостепени судија као председник, по један заступник послодавца и радника и један судски канцеларијски чиновник као записничар (чл. 695). Тужба се, по правилу, износи пред одбор пре него што буде изнесена пред судију (чл. 700). допуштен je и покушај поравнања пред одбором пре подношења тужбе, на иницијативу странке (чл. 701). Заседања одбора нису отворена, али судија може допустити присуство и другим лицима поред странака, заступника и пуномоћника (чл. 703). Недолазак тужиоца пред одбор има за последгщу да се тужба сматра повученом. Y случају изостанка туженог узима се да покушај поравнања није успео (чл. 706), па се поступак даље одвија пред судијом, коме закон налаже да правку ствар претресе, по могуйству, на ј едком рочишту и да одмах пресуди (чл. 710). Посебне одредбе о доказивању имају за циљ да поступак упросте и убрзају (чл. 711). Странке могу својим споразумом да решење спора повере одбору за поравнање (чл. 717 —720). Битно обележје овог одбора треба дакле видети у томе што je он један орган који редовно посредује, a одлучује само ако странке то сагласно одреде. Супротно оваквом уређењу, судови добрих луди у француском праву (les conseils de prud’ hommes) врше по закону обе функдије. Али, по Законику, одбор за поравнање образује се при сваком мнровном и инокосном суду, док. суд добрих луди не постоји по самом закону, него се оснива декретом, на тражегье градског већа у месту у коме он треба да има седиште. (Према подацима из 1966. судови добрих људи покривају тек једну седмину француске нациоыалне територије.) Ynpicoc критиди која им се упућује, ти судови су успешна инстнтуција, јер успевају да од три спора један реше поравнањем. (Види Vincent, Procédure civile, 1969, р. 128 et suiv ). Још једна разлика према одбору за поравиање лежи у томе што у саставу суда добрих л>уди редовни суди ja учествује само кад спор треба пресудити у случају у коме су се чланови тог суда ( два послодавца + два радника) поделили тако да није образована већина. Кад je већ реч о посебној надлежности за радне спорове у капиталистичким землама, треба приметите да je у том правду С? НеЛlачка најдаље отишла. Y тој земли су за такве спорове искуључиво надлежни посебни, радни судови, који се састоје од једног судије стручњака и двојице судија-поротника, од којих je један изабран из редова радника, а други из редова послодаваца. (По двојида судија-поротника улазе у састав већа кад се ради о спору из тарифног уговора.) Италијанско право je по