Анали Правног факултета у Београду

426

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

метања. На другом месту налазе се потраживања по основу куповне цене за животне намирнице испорученс дужнику и члановима његове породице у току последњих шест месецн пре истог дана. Као трећа по реду ставлена су потраживагьа по основу несамосталног рада и потраживања наставника, настала у истом року. (Да ли из оваквог редоследа треба извести закључак о значају кредитирања сахране, лечена и снабдевања животним иамирницама?) Заштита стицаоца заплењенпх ствари. Дужнику се изрично забрањује да располаже пописаним покретним стварима које су му као чувару оставлене, али се у корист трећег ипак примењују матери јалноправне одредбе о стицању права од неовлашћеног лица. Међутим, таква заштита стицаоца није прописана за случај да су дужникове ствари заплењене код трећег лица и остављене овоме на чуваше (чл. 1022. и 1048). Супротно нашем праву, могућност заплене таквих ствари не зависи од тога да ли je грећи волан да их изда (чл. 1946). Извршење на потраживању. Ово средство извршења je простије него у југословенском поступку. Законик не предвића пренос на повериоца. Уместо тога, главна улога дата je трећем лицу („трећедужнику”, дужниковом дужнику). Закон му налаже да се у року од осам дана од доставлања одлуке о заплени изјасни пред мировним судом да ли заплењено потраживање признаје, односно да ли се запленьене ствари које дугује дужнику налазе у његовом поседу. Недавање изјаве има смисао одречног одговора, али je трећи дужан да повериоцу накнади штету коју je проузроковао тиме што je изјаву пропустио. Иста обавеза настаје и у случају нетачне изјаве. Потврдан одговор на поменуто питагье повлачи за трећега дужност да дужниково пограживање исплати непосредно повериоцима у чију je корист оно заплењено, али само ако je износ доволан да сви буду подмирени. Y противном, он треба да тај износ положи на некој јавној благајни. После тога, поделу износа спроводи јавни бележник поставлен од стране мировног суда, на предлог сваког лица које има правки интерес за спровођење извршења. Слично томе, нотар спроводи надметање у цилу уновчења заплегьених ствари за ко je je трећи изјавио да се код њега налазе. Ако трећи, упркос потврдној изјави, не исплати дужниково потраживање, или не омогући надметање, поверилац може према њему предложити принудно извршење, при чему неправа која садржи изјаву има својство извршног наслова. Ово уређење je знатно целнсходније него у југословенском праву, по коме поверилац, будуђи да не располаже изврпшим насловом према трећем, мора да према овоме покреће парницу, управо као што би то морао да учини и дужник. Y случају одречне изјаве трећега, поверилац може поднети опозициону тужбу, ко ja ако се покаже као основана доводи до ссуде трећега на плаћање заплењеног износа или на предају заплењених ствари (чл. 1049 —1053). Отита оцена. Простор нам не допушта да се оеврнемо и на нека друга решења појединих питања, ко ja се разликују од онога што одредбе и правила југословенског процесног права предвиђају за исте ситуације. Y заклучку, мислимо да не би било тачно рећп да je Законик једно сасвим модерно дело. Ыегови творци задржаш су неке установе које се