Анали Правног факултета у Београду

597

ПРИЛОЗИ

ког правилка и практнчара и истраживача. Ова литература je за практичара подстицај за теоријским сазнањем неопходним за участвовала у правном регулисању све сложенијег живота човека и друштва, чији су токови великим делом уоквирени правом. За истраживача то je ризница чија je највећа драгоценост очигледно сазнале да су системи права са својим елементима специфични изрази и симболи којим се озпачава живот човека и гьегових заједншда у друштву, у датом историјском моменту. Како каже професор Родиер „Ако се са врхова чисте правне спекулације снђе да би се, без предубеђења, осмотрила стварност ко ja нас окружује, онаква каквом je праве, преображавају, уређују пред нашим очима законн, а посебно законодавне манифестације привредног и социјалног дирижизма, видећемо како je та стара тема богата поукама, а ове са своје стране могу постати нзвор нових размншљања вишег степена” (")■ 3. Опредељујући се за став да се не може нешрати постојање злоупотребе права ( 12 ) чини се да je неопходно, пре света, нагласити да je злоупотреба један од основних елемената који одређује садржину субјективних права. С обзиром на повезаност злоупотребе са садржином субјективних права и тиме са низом појмова, односно елемената и начела правног система, о чему je напред било речи, мора се покушати одговорити на ова питала: Прво, да ли je злоупотреба као елеменат садржине субјективних права и посебно начело правног система? Аруго, да ли je као елеменат садржине субјективних права и елеменат начела правне једнакостн? Одговори на ова питала значајни су са становшпта правне технике и правне науке. Они определују и одговарајуће терминолошко означавање, а затим, што ннје без значаја, и место овог елемента у систему права, односно појма у систему науке. Ако се прихвати становиште да je злоупотреба права вршеле правног овлашћења са последицама које онемогућују друге субјекте да остварују своја овлашћења било како да се прецизира која понашања представљају злоупотребу онда би било потребно усталити и одговарајуће озкачеле; злоупотреба субјективннх права ( ,3 ). Y том случају се поставља забрана злоупотребе субјективних права као битан елемент који одређује садржину и обим субјектнвних права и разграничава га од појма злоупо-

(il) René Rodière , исто, страна 1.

(12) Професор А Гаме излажући „вршење права” констатује да je; ..Учење о злоупотреби права продрло из теорнје у нови je грађанске законике”. Увод у ГраЬанско право, Ошити део, Београд. 1967, стр. 275. Ар А. Лазаревић копстатује да je у нашој новијој литератури општеприхваћен став о оправданости забране злоупотребе права. О злоупотреби права и њеном појму. Архив за правне и друштвене науке, број I—2/1960, стр. 44—45.

(is) Професор Р. Лукић ова ко означава једну врагу злоупотребе правног овлашћења, постављајући разлику између злоупотребе субјективног права и злоупотребе наллежносги. Чини се да овакво означавање најбоље одговара, мада je још увек недовольно прецизно када сс има у виду велики број различитих овлашћења која означава овако одређеп појам субјективног права. Увод у право. Београд, 1961, стр. 244—245. Илустрације ради, довольно je подсетитй на разноврсност субъект ивних права у грађанском праву и тешкоЬе при њихпвој класификанији. Видети др Славица Крнета, Законодавно регулисаlье заштите личних права с оевртом на Скицу за Законик о облигацијама и уговорима, Правна мисао, Сарајево, број I—2/1970, стр. 30 —39. Назив злоупотреба субјективних права код проф, М. Вуковића у поменутом чланку.