Анали Правног факултета у Београду

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА У БЕОГРАДУ Година XIX Септембар —Децембар 1971. Број 5 - 6

ГРАНИЦЕ СЛОБОДЕ УГОВАРАЊА

1. Сваки правый систем у свом мозаику правних регула иалази места и за једно подручје на коме су веће могућности индивидуалне активности и егзалтације личности. То je домен, бар у принципу, иницијативе странака и могућности регулисања њихових односа изјавама њихових вол-а, у оквиру и духу законом утврђепих правила. Од стране правног поретка странкама je пружена једна слобода уговорног уређења односа, слобода одлучивања, избора и регулисања тих односа. Та тзв. слобода уговарања била je, од најстаријег времена до напшх дана, увек у праву присутна, али увек са својим веома покретљивим границама. Некада, са веома скромним оквирима, као да бледи и нестаје из правног поретка у коме се join само њени трагови примећују, да би у неком другом времеыу доминирала правним поретком у симбиози са идејом о превласти индивидуалне воде над законом. Посматрана са стансвишта великих кодификација грађанског права, у прошлости и дапас, та слобода никада није апсолутна. Може се, дакле, говорите само о њеним ширим или ужим границама. То пронзилази већ из самог појма и двојства израза „слобода обвезати се”. Има у тим речима, ако се до краја доследно прати њихов смисао и значење, неког неслагања, пеке антиномије (')• Слободна вол>а претпоставда одсуство сваке унутрашње или сподашње препреке, она у ствари значи безузрочност водне радње. Она je апсолутно слободна ако je сама себи узрок, ако сама од себе почнње и ако не наилази ни на какву препреку или сметњу у сподњем свету ( 2 ). С друге стране, „обвезати се” управо значи поставити слободној води једну препреку, услед чега она више и није слободна. Додуше, ова доктрина индетерминизма није општеприхваћена и ирема доктрини детерминизма дудска вода није слободна, jep je она увек потпуно одређена једпом или другом трупом представа, она je одређена законима стварности. Слобода није особина дудске природе, већ je слобода одређена ситуација, тј. човеков однос према сподашњим условима или према себи самоме и зато

(’) Дел Векио: Право, правда и држава. Расправе из филозофнје права, Београд, 1940, стр. ПО.

(-) Петропијевић: О слободи вод>е, Београд. 1906, стр. 9 и сл.