Анали Правног факултета у Београду

САДРЖИНА И ПРЕДМЕТ ОБЛИГАЦИОНОГ ОДНОСА

■ Када неко потражује кућу, шта je садржина његовог права? Да ли je предмет тог права предаја куће, сама кућа или, можда, нешто треће економска вредност њена? О овом питангу не постоји сагласност међу цивилистима. То je последица не само разлике у угловима гледања, у прилазима, већ и недовољне сарадње између ГраВанског права и Опште теорије права. Дуто je Грађанско право било квинтесенција права. Бавити се правом у првом реду значило je решавати спорове везане за својину, уговоре или наслеђивање. Студенти су шили на универзитете на којима се проучавало цивилно право, jus civile, настало на традицијама римског права. Затим je дошло до реакдије. Продор философије, а затим социологије у право померио je тежиште интересовања од права на државу, од приватног права на јавно право. Y општој политизацији права цивилистика je потиснута, а и право у целини, државом, ко ja испрва и ни je улазила у оквире правних наука. Тзв. најезда јавног права у приватно и друге околности довеле су до емандипације неких домена цивилног права у посебне гране: породично, радио, трговачко (привредно), меВународно приватно право. Нешто од старе суревњивости je остало. Сарадња измеВу цивилиста и философа права није нарочито велика од чега у првом реду трпе општи појмови цивилистике. Иако су неки од њих добро проучени упркос овом недостатку (нпр. појам каузе), у њиховом одгонета!ьу преовлађује стари манир цивилистичке самодовољности. На другој страни, Општа теорија права не придаје већи значај овим појмовима, она je више окренута, у новије време све важннјим а и мање преорашш пол>има јавног права, државе и њеног суверешгтета. ГраВанско право je само једна од десетак грана права са списка на чијем су челу обично уставно и административно право. Лукић не поставл>а питање садржине и предмета субјективног права уопште, па ни облигација посебно (')■ Келзен тек узгред калсе да je „садржина једног права у крајњој анализи испуњавање обавеза неког другог” ( 2 ). Штура дефиниција са којом се, како ће се видети, не слажемо. И међу самим цивилистима има оних који сматрају да je предмет облигација и уговора непотребан појам. Као што су неки покушали да избаце појам каузе, говорећи како се сви проблеми везани за каузу могу

(1) Лукић, Теорија државе и права, II део, Беотрад, 1957, стр. 162 и сл.

(2) Келзен, Општа теорија права и државе, Београд, 1951, превод Р. Лукић и М. Симића,. стр. 84