Анали Правног факултета у Београду

Према томе у нашем средњевековном праву по Душановом законику владар je двојако одговарао: одговарао je лично у приватно-правним односима и одговарао за другог односно јемчио за рад својих службеника. Ова одговорност владара која je у ствари одговорност државе није специфична само за наше право. Joui у римском праву могли су се водити спорови против фиска односно царске благајне.( 17 ) Јерннг наводи читав низ случајева кад je држава плаћала штету.( 18 ) Баш je та одговорност фиска касније омогућила да се и на државу примени приватно право. То je имало утицаја на све земље које су у већој или мањој мери биле под утицајем римског права. То je случај и са нашом земљом, која je била под извесним утицајем римског права преко Византије и са запада преко наших приморских градова.( 19 ) Такав утицај није постојао у Енглеској те стога тамо владар шгје одговарао за штету коју би проузроковали његови службеници jep je код њих важило правило да крал, не може учинити погрешку него само његови службенициЈ 20 )

Ар

Драгаш Денковић

РЕЗЮМЕ Ответственность государственных служащих в средневековом сербсгсом праве Автор вначале приводит некоторые грамоты сербских правителей, которыми еще в 1205. 1318 и 1326 гг. устанавливалась ответственность за убытки, причиненные на территории Сербии дубровницким торговцам. Далее излагаютса правила ответственности по Законнику Душана (1349 1354), подчеркивается, что в средневековом сербском праве ответственность служащих за убытки, причиненные службеными действиями, была двойной. Существовала ответственность за незаконные действия, за которые отвечали будочники (ст. 157) и кефалии (стр. 160, 184). Кефалии по существу являлись представителями исполнительной власти на местах в городах и районах и отвечали за бесопасность на дорогах. Наряду с данной ответственностью существовала и ответственность за другого, так как ответственность кефалия за будочника (ст. 157, 160) и правителя, т. е. государства и кефалии (стр. 160) ничто иное как ответственность за другого. Обе эти статы имели в виду ответственность за другого, при чем ответственность исключительно за убытки, ибо предусматривалось только возмещение причиненного вреда.

(I") p. Willems: Le Droit public Romain, Paris 1888, стр. 606; L. Michaud; De la responsabilité de l’Etat a raison des fautes, de lés agents, Paris, 1895, стр. 32—33; Гл. Герпшћ: Систем Римског приватног права, I књига, Београд, 1882, стр. 270—272.

(is) R. von Ihering: L’esprit du droit. Romain dans les diverses phases de son développement, Paris, 1886, T. 111, cxp. 70—72.

( 1Й ) Никола Радојчић: Снага закона по Душановом Законику, Глас, СХ, 1924, стр. 100139; Душанов Законик и Византијско право, Зборник у част стогоашпњицс Законика Душана, I,Београд, 1951, стр. 45—77; А. Б. Соловјев: L’influence du Droit byzantin dans les pays orthodoxes Relacioni Generali e supplementi Comitato Internazionale di Scienze Storiche X Congresso Internazionali di Scienze Storiche , Roma 4—ll Septembre 1955, Firenze, стр. 599—650; др Г. Тарановски: Op. cit. I део. стр. 221—231.

(20) H. Street : Gourer rimeritai Liability, Cambridge University Press, 1954. стр. i— 2, 13.

171

ОДГОВОРНОСТ ЈАВНИХ СЛУЖЕБНИКА Y СРЕДЊЕВЕКОВНОМ СРПСКОМ ПРАВУ