Анали Правног факултета у Београду

176

АШЛИ ПРАВНОГ ФАКУАТЕТА

ce развије и новелира, посебно у области заштите жрхава оружаних сукоба, и то у свим њиховим облицима. Taj став образлаган je чшъеницом да послије другог свјетског раха оружани сукоби нису уклшьени из меБународних односа, већ напротив, да они озбиљно прекидају периоде мира и да се залихе модерног оружја не смањују већ повећавају, угрожавајући уједно могућност не само одржања мира у читавом свијету већ и могућност заштите жртава рата у оној мјери у којој je та заштита већ опћеприхваћена. Закључак се наметао да меБународно право о оружаним сукобима не треба занемарити, а посебно да се то не смије десити са оном његовом области ко ja регулише положај човјека у оружаним сукобима, која je најпшра облает меВународног ратног права, већ да je треба реафирмирати и развити. Такво je било стање ствари до 1968. године када су извјесни напори, започети око педесетих година, дошли до јачег изражаја( 2 ). Тада, 1968. године, дошло je до одржавања МеВународне конферендије о правима човјека, у Техерану, која ce je дјелимично бавила и проблемима заштите људских права у оружаним сукобима. Аонијета je и једна резолуција о тој материји( 3 ), чији ce значај првенствено састоји у томе што je њоме подстакнут рад Уједињених нација на пољу заштите права човјека и у оружаним сукобима, и започет упоредни, али и координирани рад Свјетске организације и МеВународног комитета Црвеног крста на заштити жртава рата( 4 ). Y исто вријеме, МеБународни комитет Црвеног крста латио се израде једног нацрта реафирмације и развоја меВународног хуманитарног права о оружаним сукобима. Тај правац развоја потврБен je и на XXI меБународној конференцијн Црвеног крста у Истамбулу, 1969. године. МеБународни комитет Црвеног крста израдио je за ту прилику документацију која je потврдила потребу реафирмације и развоја права које регулише заштиту човјека у оружаним сукобима( 5 ). Рад je настављен послије конференције уз помоћ влада вшпе земаља чланица Женевске конвенције о заштити жртава рата (од 1949. године) и појединих експерата, тако да je МеБународни комитет Црвеног крста био у могуђности да у години 1971. сазове двије значајне конференције о реафирмацији и развоју меБународHor хуманитарног права о оружаним сукобима. Једна je одржана у Хагу, марта 1971, и на њој су о тој ствари расправљали експерти Црвеног крста, а друга у Женеви, маја-јуна 1971, гдје су почеле консултације експерата

(2) Y том периоду, питање развоја међународног ратног права на дневнн ред својих конференција ставл>ају: Међународни комитет за војну медицину и фармацију, Међународни комитет Црвеног крста, Институт за међународно право. Ближе: J. Andrassy, op. cit.

(з) Résolution relative aü respect des droits de l’homme en période de conflit armé; Acte final de la Conférence internationale des droits de l’homme, Pub. N. .U, No F 68, XIV 2.

(4) Рад Уједнњеннх наци ja у тој области посебно се вили из три извештаја генералног секретара OYH; Le respect des droits de l’homme en période de conflit armé, A/7720 од 20. XI 1969, A/8085 од 18. IX 1970. и A/8370 од 2. IX 1971.

(5) XXI међународна конференција Дрвеног крста, Истамбул 1969, усвојила je Резо луцију (No XIII): » Réaffirmation ei développement des lois et coutumtes applicables dans les conflits armés«.