Анали Правног факултета у Београду

178

АНАЛИ ПРЛВНОГ ФАКУЛТЕТА

који предстоје могла дати дефиниција борца, која би била савременија од ове дате у Женевским конвенцијама. Проблемы забране и ограничења употребе извјесних начина и средстава ратовања, подједнако су ствар разоружања колико и настојања да се ита питања нравно регулшпу са једног посебног гледишта( 8 ). То je гледшпте да би евентуална употреба свих тих оружја имала за посљедицу уништеие не само војног цшьа него и невојних објеката, a међу осталима и лица која су изричито правно заштићена од напада (раиеници, болесници, бродоломници, ратни заробљеница, старци, дјеца, мајке са нејаком дјецом, итд). Нека од њих имала би разорне биолошке утицаје и на будуће генерације човјека, као и на иегову околину. Ширину настојаиа да ce потпуније регулише заштита човјека у оружаним сукобима, представља и покушај да се преиспита заштита човјека, правки положај човјека, и у такозваним унутрашњим оружаним сукобима( 9 ). Рудиментарност такозване минијатурне конвенције, тј. одредби члана 3. Женевских конвенција о заштити жртава рата (из 1949. године) јесте разлог да се проучи обилие искустава из оружаних сукоба који се сматрају унутрашњим, а често то нису, или који почињу као унутраппьи па се међународним признањем устаника претварају у међународни сукоб. Таква проучавања била би подлога за ефикаснију правну заштиту човјека и у таквим оружаним сукобима. Међу разлозима који су бављење меЁународним ратним правом поново учинили актуелним, јесу и процеси ослобађаиа оних народа који се join налазе под колонијалном влашћу. Заштита бораца и цивила у оружаним сукобима који' се јављају у борби тих народа за слободу и самоопредељење je ново у проблематици међународног ратног права. О томе je у Генералној скупштини Уједињених нација донијето више резолуција( 10 ). Taj рад Уједииених нација добио je велику научну подршку Института за меБународно право, на његовом састанку у Единбургу, 1969. године. 3. Наведена питана у извјесном погледу су нова, или се за нека од њих може рећи да су у исто вријеме и класична. То отежава покушај да се утврди шта од наведених проблема представља ревизију међународног ратног права, а шта иегов развој, и у чему су нове тенденције. Све за-

(8) М. Radojković: Les aspects juridiqus du désarmement, JRMP, 1962. br. 2, str. 258—267.

(9) Ch. Zorgbiba: Pour une réaffirmation du droit humanitaire des conflits armés internes, Journal du droit international, 1970, No 3, pp. 658—683.

(io) Примјера ради наводилю ове резолуције: Резолуција 283 (XXIII) о поступању ca заробљеним борцима против апартеида на тлу Јужне Родезије, са захгјевом да ce ca њима поступа као са ратним заробл>еницима по Жепевској конвенцией о ратним заробљеницима из 1949. године; Резолуција 2395 (XXIII) којом се позива Португад да са заробљеним борцнма за слободу поступа као са' ратним заробљеннцпма, по истој Женевској конвендији; Резолуција 2396 (XXIII) тиче ce полтгшке апартхеида владе Јужне Африке и њоме се тражи да ce према заробљеним борцима за слободу поступа по Женевској конвенцпји о ратним заробл.сницил!а; Резолуција 2506 (XXIV) којом се, због нечовјечног поступања према заробл>енlШ борцима за слободу, осуђује влада Јужне Африке и позива да са заробљеним борцима против политике апартхеида поступа човјсчно, као са ратним заробл>еницима; Резолтчцтја 2547 (XXIV) упућена je у истом цкл>у влади Португала; Резолуција 2508 (XXIV) уп\'ћена je са истим циљем влади Велике Британије, ради човјечнијег поступаЬа са зароб.ъеннм борцима за слободу на тлу Јужне Родезије.