Анали Правног факултета у Београду

240

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУАТЕТА

Y току дијеле аустроутарске владавиые у Босни и Херцеговини су важили различити прописи из исламског и османског права. Прије света, важили су прописи шеријата који су регулисали породичне, насљедноправне, вакуфске и вјерске односе Муслимана( 3 ). Сви шеријатски прописи који се односе на породично право Муслимана сакупљени су и издати у Бечу 1883. у посебном зборнику: Eherecht, Familienrecht tmd Erbrecht -der Mohammedaner nach hanefitischen Ritus ( 4 ). Поред шеријата, практично су важили и многи кануни (закони) још од времена Сулејмана Законодавца. То посебно важи за оне прописе којима су регулисани земљипгни односи и који су дуготрајном примјеном постали у ствари елеменат босанског обичајног права( 5 ). Y припремању појединих прописа аустроугарска управа je водила рачуна о обичајном праву, па je Земаљска влада на основу Богишићева Зборника садашњих правних обичаја у Јужних Словена вршила одговарајуће анкете у земљи( 6 ). Забиљежен je случај, да je приликом доношена грунтовног закона 1884. године, шеф Правосудног одјела земаљске владе др Адалберт Шек (Adalbert Schek) лично интервјуисао неког Башића из Аувна, који je познавао дотадаппьи систем земљипших односа у Босни ( 7 ). Y првим годинама окупације, a дијелом и касније, примјењивана су и два посебна османска права (Sonderrechte). То су; право миллета (вјерских заједнида), којим je регулисан положај немуслиманских заједница; и конзуларно право, по коме су стране силе уживале конзуларно-судску јурисдикцију над својим грађанима на територији Османске царевине( 8 ). Аустро-YrapcKa je настојала својим прописима регулисати положа} православие и католичке цркве у Босни. Beh 28. марта 1880. влада Монархи} е je закључила конвенцију са цариградском Патријаршијом, по којој je православна црква у Босни потпала под надзор државе, a васељенском патријарху je остала само општа духовна власт( 9 ). Послије дуже и упорне дипломатске активности у Ватикану, Аустро-YrapcKa je успјела 8. јуна 1881. потписати конкордат о увођењу свјетовне хијерархије у Босни и Херцеговини( 10 ). Овом уговором добио je аустријски цар привилегију да именује надбискупа и бискупе у БиХ. Током 1880—81. успјела je Аустро-YrapcKa ријешити и питање укидања конзуларне јурисдикдије и преласка цјелокупне судске власти на

(з) Eduard Eichler, Das Justizwesen Bosniens und der Hercegovina, Wien 1889, 1 —25. Yn. и Ferdinand Schmid, Bosniens und die Herzegovina unter der Verwaltung Oesterreich-Ungarns, Leipzig 1914, 110—113.

(4) О исламском праву у Босни види студију дра Еугена Сладовића, Исламско право у Басни ы Хгрцаговини, Београд 1927, 151.

(5) E. Eichler, н. дј., 25—17. и F. Schmid, н. дј., ИЗ —ll6.

(6) Др Бертолд Еиснер, О опћем граЬанском праву у БиХ, Apxis за правые и друштвеыс науке, бр. 2/1920, 81—109.

(7) Мухамед Хаџијахић, Извори и књижевност за проунасање правке повијести БиХ, Мјесечник Хрватскога правничкога друштва, бр. 6—B, 1941, 293.

(8) E. Eichlcr, н. дј., 47—50; F. Schmid, н. дј., 116.

(9) Declaration des ökumenischen Patriarchen in Cons tantino pel betrefefnđ die provisorische Reglung der Verhältnisse der griechisch-orientalischen Kirche in Bosnien, Sammlund der für Bosnien und die Hercegovina erlassenen Gesetze, Verordnungen und Normaiweisungen 1878 ISSO, Bd. I, Wien 1880, 322—325. (У дал>ем тексту цитира се као Sammlung). (10) Др фра Бернслав Гаврановић, Успостава редовите католичке хијерархије у БиХ 1881. г., Београд 1935, 202.