Анали Правног факултета у Београду

244

АНАЛИ ПРАВ НОГ ФАКУЛТЕТА

je Босна до 1908. формалноправно била османска покрајина. Сложена уставна структура Монархије и специфичан међународноправни положа] Босне чинили су питање њеног законодавства веома осјетл>ивим. При сваком законодавном пројекту пазило се на очување равнотеже аустријских и угарских интереса. Делегације нису имале никаквог удјела у законодавству Босне, а парламента Аустрије и Угарске само изузетно, што се у пракси догодило света једанпут приликом доношена тзв. паралелног аустријског и угарског Закона о управљању Босном и Херцеговином, 1880. године( 44 ). И овај једини случај да легислативе одлучују о БиХ оцијењен je у Бечу, „као пресизање у суверена права владара на подручју спољне политике”( 45 ). Угарски предсједник владе Калман Тиса (Kaiman Tisza) je захтијевао да пројекат овог закона, који се сводио на прецизирање права двију влада Монархине према БиХ, буде поднијет на одобрење пештанском парламенту, како би тиме сломио отпор маБарске опозиције, која ce противила окупацији Босне. Због финансијских тепхкоћа y којима ce Монархија налазила, цар je попустио Тисином приписку, na je пројект поменутог закона поднијет аустријском и угарском парламенту на одобрење. Непуне двије године након анексије уведен je у БиХ нови уставни поредак, регулисан са шест закона који представљају цјелину: (1) Земаљски устав (статут); (2) Изборни ред; (3) Саборски пословни ред; (4) Закон о друштвима за БиХ; (5) Закон о скупљању за БиХ; и (6) Закон о котарским вијећима( 46 ). Уставом je уведен у БиХ земаљски Сабор који je добио извјесну улогу у законодавству. босански Сабор није додуше имао законадавну власт која je. и даље припадала цару, тј. владама у Бечу и Пешти и заједничком министарству финансија. План 21. Устава je једино одредио, да ће „на законима сарађивати сабор у који ће становништво Босне и Херцеговине одашиљати посланике”. МеВутим, босански Сабор није имао право чак ни сарађивати на свим законима, пошто су из његове надлежносхи изричито изузети послови који се тичу оружане силе, уре Вења меВусобних трговачких и прометних веза, царина и осталих послова који у БиХ могу бити уреВени на основу Закона о управи из 1880. године. Надлежност босанског Сабора протезала се „искључиво на босанскохерпеговачке послове”. У те „босанскохерцеговачке послове” спадало je према члану 42. Устава: закључивање нових и конвертирање постојећих зајмова; отуВење и оптерећивање земаљског имања; кривично правосуБе; криминална полиција, надзор над странцима, путне исправе и попнс становништва; граВанско право( 47 ); јавне књиге; трговачко и мјенично право;

(44) Gesetz vom 22. Februar 1880, betreffend die durch den Berliner Vertrag vom 13. Juli 1878 an Oesterreich-Ungarn übertragene Verwaltung Bosniens und der Hercegovina, Sammlung, I, B—9.

(45) Џсаад Јузбаишћ, О настанку паралелног аустријског и угарског закона о управљању БиХ, Радови АНУБИХ, ХХХП/1967, 171.

(46) Гласник закона и наредаба за БиХ, 11/1910, 17—64. Ближе о босаиском Уставу, Ар И. Кршњави, Die bosnisch-herzegcvinische Verfassung, Oesterreichische Rundschau, XXIII, Heft 2, 15. IV 1910, 91—101.

(47) Овдје je постојао један изузетак, пошто je чланом 10. Устава одређено, ~да ће ce међу Муслиманима примјењивати шеријатско право на породпчне и женидбене послове те на машљедство у мулку” (приватној својини).