Анали Правног факултета у Београду

ПРОБЛЕМ МЕЂУНАРОДНЕ ПРИВАТНОПРАВНЕ КВАЛИФИКАЦИЈЕ ПРАВНИХ ПОЈМОВА ЧИЈЕ НЕДЕФИНИСАЊЕ У ХАШКИМ КОНВЕНЦИЈАМА KOJE СЕ ОДНОСЕ НА ДОБИЈАЊЕ ДОКАЗА У ИHOCTPАHCTBУ УТИЧЕ НА ОБИМ ЊИХОВЕ ПРИМЕНЕ

Кретање у доктрины у правду унификације правних правила о мебународној приватноправној помоћи уопште и посебно о добијању доказа у иностранству отпочета су 1812. године, када je немачки професор Анселм Фојербах (Anselm Feuerbach) објавио нацрт своје конвенције о „Односима између судова суседних држава’Ч 1 )- Потом су настављена од стране Асер-а, (Asser-a) Маичиниј-а (Mancini-a) и других, да би најзад била прихваћена у резолуцији Института за међународно право на његовом заседању одржаном у Женеви 1874. године( 2 ). Последних година XIX века она налазе и погодно тло, односно матер ијалну базу за отпочињање своје реализације на ширем међународном плану, jep je то период времена за који je карактеристичан не само појачани извоз робе него и капитала у међународном обиму, а за развитак таквог економског промета један од битних услова представља постизаьье правые сигурности у међународном приватноправном саобраћају и посебно у напред наведеном домену. Међутим, тој потреби за постизањем правые сигурности у међународном обиму код материје добијања доказа у иностранству супротстављале су се извесне последице принципа независности и суверенитета држава, па се због тога основано поставило питање пута који треба следит ради њиховог отклањања. Наиме, из поменутих принципа проистицало je следеће: судска власт на територији једне државе припада само тој држави, jep je вршење такве власти једна од функција њеног суверенитета и судска власт од стране једне државе не може бити вршена изван њене

(1) Види: » Répertoire de droit international«, Lapradelle-Niboyet, t. iV, s. 136. (2) Y резолуцији Института за међународно право донстој у Женеви 1874. године, речено je следсће: „Било би корисно да ce међународним уговорима поставе једнака правила: 1) о основи и границама судства и надлежности судова и 2) о формама поступка, у цил>у а) да се реши који закон важи за ове форме у сумњивим случајевпма; б) да се добро одреде основе међународног права у погледу доказаних средстава; з) да се одреде форме судских позива и других наредаба које треба доставити дицима у иностранству; г) да се уреди помоћ једног суда другом суду стране државе".