Анали Правног факултета у Београду

252

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Тако, по питаььу шта се подразумева под појмом „грађанске материје постоје у свету углавном три основне концепције. По америчкој концепцији,( 9 ) сваки спор je из грађанске материје, ако спада у надлежност грађанског суда. Према концепцији која важи углавном у већини западник земаља, „грађанска материја” je изједначена ca „приватном" и то углавном у оном смислу, како jy je схватио и познати римски цравник Domitius Ulpianus«. Отуда се по овој концепцији под „грађанском материјом" обухвата и „породична”. Y социјалистичким земљама, није прихваћена ни једна од напред наведених концепција, јер се под „грађанском материјом” сматра углавном „имовинска материја” регулисана граВанскоправним методом. Доследно томе, према овој трећој концепцији породична материја није обухваћена „грађанском”. Поред ових концепцијских разлика постоје и друге, ко je ce односе на питање, да ли под „грађанском материјом” треба схватити и материју радног права и извесне граничне случајеве са административним правом. Слична je, мада не и тако комплексна, ситуација и са појмом „трговачке материје”. На то указује и одговор Швајцарске,( 10 ) дат на питагье број 1, које je постављено у анкета ad hoc вршеној од Сталног биро-а Хашке конференције за међународно приватно право пред XI заседање ове међународне организације. Наиме, у поменутом одговору истакнуто je да ce исте тешкоће, као и код појма .граВанске материје”, могу појавити и у погледу дефиниције појма „трговачке материје” и у том цил>у наведена су извесна органичења, која регулишу трговину хартаја од вредности, покретних вредности на берзи, затим, извесна ограничена позната у трговини исток —запад, итд. Трећи појам који je напред поменут, „акт инструкдије”, не може ce ни по термину, ни по садржини сматрати у материји грађанског поступка уопште, и посебно добијања доказа у иностранству, као заједничка тековина правке цивилизације. Он води порекло из француског права и није познат у овом домену у националним правним системима већег броја држава чланица Хашке конференције за међународно приватно право, поготово, ако су са европског континента. Такав je уосталом случај и са нашим правним системой који у интерним оквирима у парничном поступку не употребљава термин „акт инструкције”, а у преводу Ханских конвенција о грађанском поступку употребл>ен je као одговарајући наш термин „акт ислеђења” иако je то термин којим се служи кривични, а не парнични поступак(”). Према томе, овде je путем просте рецепције преузет појам „акта инструкдије” из француског права и унет у хашке конвенције, које се односе на добијање доказа у иностранству, али при томе у њима није садржано и шта све овај појам обухвата у поменутој матери ј и. Наиме, све до доношена Хашке конвенције о добијању доказа у иностран-

(9) Б иди: »Actes et Documents«, Conférence de La Haye de droit international privé, t IV. g. 1970, s. 43.

(io) Op.cit. s. 43.

(li) Види: „Текстови из међународног приватног права са објашњењима” од М. Јездића и Б. Николајевића, с. 143, 1951; „Збирка прописа и судских одлука међународног приватног права”, од М. Пака, 1971, с. 217.