Анали Правног факултета у Београду

270

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

ђености система, ( 2 ) и како je у управи лакше него у другим организацијама средити односе између хијерархијских нивоа, управа, управо због тога што je у средишту протока информација у једном друштву, изванредно je погодна за рационадизацију и усавршење као систем. Повећање „уређепости” управе, њене организованости, ефективности и ефикасности, значи, на другом полу, смањење ентропије, тежње ка распадању, довоВењу објекта у стање највеће једноставности. То повећање уреВености je, у односу на друштво-продес управљања, као примарна делатност управе. Досадашњи методи не омогућавају савлаБивање обила информација.( 3 ) У томе нам могу помоћи нови. Али, то никако не значи да можемо у потпуности одбацити све досадашње начине, „окренути нови лист”. Очевидно je да данас не можемо избећи обавези да двојако и равномерно пратимо развој управе: да изучавамо нормативне елементе у управи, али и да организујемо емпиријска истраживања стварне делатности са гледишта, за управу, новијих научних дисциплина. Оба метода: и пормативни и емпиријски (као комплекс дисциплина) имају своје критерије, облике и употребну вредност. Међутим, дескриптивни и идеографски начин који још увек тако сигурно влада нашом теоријом, изражени нормативизам у нашој пракси, исцрпео je сопствене развојне могућности. На све сложеније друштвене појаве дајемо све оскудније одговоре у нацртима наших прописа, радећи на сличан начин као пре много година. Овакав начин припреме прописа припада периоду развоја релативно једноставног друштва на прелазу из традиционалног у модерно индустријско друштво, када je требало стварати контуре државе и државне организације уопште. Сада се ради о дублем сазнавању не само квалитета постојећих облика државне организације, него и о њиховом мењању, одбацивању, усавршавању, о анализи односа између политике, управе и привреде, о употреби много тир их извора информација, о новој знатно широј подлози процеса одлучивања у новом много сложенијем дурштву. Да покушамо, дакле да отворимо проблем методологије истраживагьа управне делатности: Синтетички или номотетски метод, актуелан у свету, пружа нам могућност не само за приступ управи са гледишта разливших наука, и за интердисциплинарну сарадњу која je иначе неизбежна услед нарастајуће сложености појава у друштву и у управи, него нам пружа основу и за граВење нових метода које почињемо да употреблавамо. Кроз хомолошку анализу изучавамо сличности и разлике између облика у управи на различитим нивоима: федералном, републичком, покрајинском и локалном, као и одређене критерије упоредног изучавања управних система у другим землама ко je са нама деле истоврсне проблеме: питање убрзаног индустријског развоја, трансфера луди из села у град, обезбеВење ефи-

(2) Свака информација je нзненаВење. Чим то вишз није-постаје зиање и класифиKvje се, ради прегледности.

(з) Човек може у секунди обавити две просте аритметике операције. Рачунар око мнлион. Толика je разлика и у емисији ннформације, количини која нам стоји на располаза одлучивање било које врсте, када се ради о јавном интересу. А квалнтет одлуке зависи од количине ннформација којима располажемо.