Анали Правног факултета у Београду

271

ТЕОРИЈА СИСТЕМА И ИСТРАЖИВАЊА УПРАВНЕ ДЕЛАТНОСТИ

касности и брзине рада управног апарата, миграција, загађење околине итд. Y оквиру хомолопжог приступа изучавамо и културолошке проблеме, откривамо специфичности појединих еколошких средина, содијалне атмосфере, „окружења” у којем ради пој едина управа. Несумњиво je да ни методы на основу употребе резултата хомолошке анализе каогод ни организација управе на Косову ые могу бити исти као у Словенији. Да бисмо пронашли сродне особине на основу којих се једино може изграђивати савезна управа, свакако морамо упоредно проучити услове у којима раде управе Косова и управа Словеније. Да ли смо досада то довољно чинили? И није ли сувшне простора осхало политичном, трупном у односу на конкретне, стручне проблеме управе лаичком критерију избора? Какав je и колики стручни допринос кадрова управе у односу на нормативне акте који посредно (уставни амандмани) или непосредно (закони и друш акти) утичу на ефикасност рада саме управе? Нема сумње да јавна управа представља у организационом смислу или извор или утоку или трасфер основних политичких процеса земле. Будући да системой и обиъем информација улази у процесе политичког одлучивавьа и да им може дати врло снажан печах, да у процесу организованна извршеньа може утицати на ефикасније или мање ефикасно воВеВе портике, као и да у процесу непосредног извршења она бива та која ступа у непосредан контакт са граВанима, несумњиво je да модеран демократснси и самоуправни политички процес не може да се развија без модерне, брзе, добро опремљене и ефикасне управе ко ja je изграВена као јединствени систем са потсистемима где год то функција захтева. Аналогијска метод кроз проучавање функција и одношајних варијабли управе као великог система у односу на уже целине подсистеме има изванредно вершки значај. Наиме, данас управни феномен треба посматрати не само као класично ј единство принципа планирања, усмераваз-ьа, координације, контроле и одговорности, или анализу ефикасности кроз специјализацију, хијерархију итд. Не говори нам довољно ни анализа циљева, процеса, клијентеле или места на коме управа ради. Јединство команде и распон контроле спадају само у историју метода проучавања управе. Данае гсибернетизациј а управе уноси револуционарне промене и у теорију и у праксу управе. Постоје опшхе законитости рада великих система којима се и управа подвргава. Отуда долази до анализе двају основних „технологија”' које изучавамо и примењујемо на управу. Вертикална технологија говори нам о три фазе кроз ко je пролази проучавање модерне управе: а) утврђивање научних принципа, б) одреВивање облика и метода употребе технике, ц) увоВење научних принципа путем те технике у систем који сачињава управа и йена социјална околина: граВани и политички врх. Хоризонтална технологија развија се кроз анализу дифузије и осмозе измеВу управе и политичког врха и утицаја управе на понашање граВана. Како управа почива на извесним специфичностима: високом степену специјализованости, хијерархизованости ко ja je често изван домета самоуправљања, на рационалности коју не одре&ује тржиште и све већој „имперсоналности”, потреба за ширим развојем специфичне науке о управи као систему, иначе дела науке о управљању несумгьива je и акутна.