Анали Правног факултета у Београду

272

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Самоуправном друштву не одговара произвођење односно симулација вештачких модела управе по угледу на неке друге развијене државе, нити примена таквих модела у пракси. (Иако и овај метод може у одреВеним ситуацијама да буде примењен). Унутрашгьи je квалитет самоуправиог друштва његова офанзивност а не дефанзивност. Наиме, у оним државама позног капитализма у којима je зрелост па и презрелост система проузроковала стварање снажних одбрамбених механизама, у којима одре&ени друштвени слојеви могу да се одрже на власти само употребом снажног управног апарата, било непосредно било посредно путем манипулисања интересима или стварања сувишних дудских потреба, управа и треба да наста je као симуловани модел чије се особине могу лабораторијски да нспитају. На такав начин свака промена може да се контролише и опрезно уводи. Управа у самоуправном друштву има обрнути положај: припрема услове за агресивни развој привреде и задоводавање брзо растућих потреба становништва ко je мења своје норме, навике, места становања, понашања, ставове са брзином која je данас непозната у стабилизованим развијеним срединама. Аакле, сама мора брзо да се мења. Симулација може само условно да се примењује, ако не служи за одлагање промена „амортизацију притиска” већ за решавање проблема увоћења промена. Енергија уложена у стварање, „сигурне, законите” управе може да се изгуби ако у управи раде људи који не поседују стручне квалитете за прихватање идеја модерне управе као система и ако се они налазе на кдучним, руководећим нозицијама у тој управи. Даде, ако политички врх не смогне снаге да контролише управу бар онолико колико она контролише њега пружајући му информадије по сопственом избору и у сопственом аранжману. Y тој ситуацији стање „равнотеже утицаја” „бирократије” (л/праве) и политичког врха биће лако остварено. Ово може бити опасно, водити окамењивању политичке структуре, самозадоводству, замењивању I[олитичких метода административним методима, одржавагьу статус кво-а између трупа на власти. Даљи проблем проистиче из неприлагоБености система информација. Наиме, систем информисања у нашој управи данас се дели у три основне струје. Најчешћа трупа информација су класичне информације коте говоре о свакодневном функдионисању. Нејединствене су к нехомогене јер су једностране и непотпуне. Служе субординацнје и нису прави извор за развојно одлучивање. Друга група информација су прелазне информације које су хомогене и интегрисане: потпуно обра Вују објект са гледишта различитих дисциљшна, пружајуђи све релевантне податке, али нажалост, најчешће се односе на минуле догаБаје, окренуте су уназад уместо да се баве прогнозирањем. Трећа група информацнја су кибернетске информације ко je су резултат високог стелена опремљености управе компјутерском техником, и високог степена организованости: веома су хомогене и интегрисане, проучавају и стварно понашање субјеката и могу служити за предвиБање будућег понашања и граВана и управе и политичког врха. Огромна количина информација прегледна je и употребдива. Избор информација и утврђивагье степена значајности се врши аутоматски, али на основу одреВених кри-