Анали Правног факултета у Београду

273

ТЕОЕИЈА СИСТЕМА И ИСТРАЖИВАЊА "УПРАВНЕ ДЕЛАТНОСТИ

терија па се добива не само способност дубљег проницања у сушхину проблема, након процеса информисагьа него се повећава и брзина доношегьа одлука и смањује могућност за субјективно одлучивање, бирократски монопол. При увоВењу кибернетике у управу треба бити и опрезан. Наиме, набавком компјутера управа није постала кибернетска. Потребан je обучени персонал, пшрока акција реобразовања управних кадрова. Али не само то. Потребно je створити и социјалну атмосферу у којој кибернетизована управа може да ради: Треба обезбедити високу мотивисакост кадрова који раде у новој, кибернетизозаној управи, али и прихватање услуга управе од стране клијентеле. СавлаБивање сложеносхи, повећање ефикасности и брзине не одвија се аугоматски. Оно може изазвахи и политичке потресе, сумње и неповерење који могу готово блокирати рад органа управе. Даље, како увоВење нове кибернетске технологу е вршп притнсак ка редукцији критерија при одлучивању, смањује ce неодреВеност управљања великим системой. МеВртим, тиме се смањује и маневарски простор за неке политичке активности. Човек не може бити сведен на математички симбол, нити може управа постати трансмисија измеЬу човека и машине. Тиме би се управа убудуће развијала ка својој унутрашњој околини, покушавало би се са усавршавањем метода и технике, не би ли се тиме савладали проблеми прихватања њене акције од стране граБана и политичког врха. Наравно да би то врло брзо довело у питање не само даљу модернизацију него би проузроковало повратак на раније, примитивније облике вршења управне функције. Искуства других земаља могу да нам послуже у проучаваньу управе и усавршавању њеног модерног, кибернетизованог бића. Али, чешће у проучавању услова стабилности, него у увоВењу иновација. Наиме, управа се у многим земљама развијала у оквирима дејства искључиво негативно повратне спреге, (negative feedback), спречавале су се све активности ко je би имале за задатак или циљ да измене елементе стања и критерије функшюнисагьа датог управыог система, да би се обезбедио механизам заштите тог друштвеног система и тиме избегле револуционарне промене. МеВутим, тачно одреВени управни циљеви ако нису развојно усмерени, ка иновацијама, убрзо могу постати кочница напретка привреде и друштва. Ако једна управна структура инвестира свој интерес, време и напор у функционисагье управе ради одбране одређених друштвених циљева, али ако се довољно не подмлаВује, не понаша као „отворени систем” дозвољавајући утицаје из своје околине, мењање циљева тада може доћи до заостајања управе, чиме ce y суштини, мења и њен друштвени циљ и оправдање. На крају, управа може у одмаклом процесу деформације, застаревања, бранити супротне циљеве од оних који су у почетку задати, одреВени. Што се управе типе, промене изазване са стране у рационалном понашању граВана управо су оне које доносе еволуцију. Отуда позитивна повратна спрега je истовремено оријентисана и на постојеће и на могуће нове циљеве, па се организација и функдионисање управе развијају по експоненциј ално ј криво ј, тј. динамичка равнотежа система успоставља се на све вшпем нивоу. То значи да се упоредо са променом врста потреба које осећају грађани, са подизањем потреба од основних биолошких, као