Анали Правног факултета у Београду

275

ТЕОРИЈА СИСТЕМА И ИСТРАЖИВАЊА УПРАВНЕ ДЕЛАТНОСТИ

централизацију у истом граду. Савремена средства комуникација омогућавају полицентризам: организована више центара за обављање поједивих врста управне делатности. Y предстојећем периоду свака управна реорганизадија мора пођи од идеје комплементарности: како се потенцијал танког интелектуалног слоја управе и релативно скромних техничких средстава за аутоматизацију може оптимално искористити на нивоу Југославије, а у корист република, покрајина и локалне управе. Нема ничег roper од изградње великих управних система, концентрације опреме и кадрова које ће бити веће од сразмерних потреба било које од република. Тада ће људи и средства надмаишти своје задатке. Улазимо у еру снажног развоја проучавања управне екологије. Ово стога што друштво у брзом развоју као што je наше join увек носи снажне печате притиска традиционалних структура и преживелих социо-екоHOiMCKHx односа локалне затворености, исључивости и монопола. Отуда дубље упоредно проучавање географије, историје, религаје, и содијалне структуре сваке од република, покрајина па и уже, уколико се могу назрети контуре формираних система, једино може дати подлогу за стварање општег система југословенске управе. Само оно што je заједничко може имахи услове за опстанак и развој. А с друге стране, објективно познавање услова и околности живота других води приближавању и проналажењу све вшпе заједничког услед истоветности историјских и геополитичких услова развоја. Истовремено у Југославији су присутни веома различити нивои друштвене организације и технологије: док се извесни крајевн, хзв. неразвијена подручја често налазе у палеотехничкој ери натуралне привреде и просте репродукције и док се укупно још увек налазимо у неотехничко ј ери високог стушьа механизације, дотле пивоталне организације у Јутославији већ улазе у еру високе аухоматизације.( 4 ) А<ж су крајеви са заосталим начином производвье држе социјалног реда, система односа који тежи да одржи постојеће стање у социјалним односима, а да промени технологију, што je, наравно, немогуће, дотле се високо развијени центри држе све више научних метода, науке као организованог знања. Готово да нема европске земље која има овакво диспаратну социјалну и технолошку ситуацију на овако малом подручју. Данае се сукобљавамо са још једним проблемой. Недавно je француски филозоф Даниел Халеви у свом бриљантном есеју „О убрзању историје” указао на драматичну промену у брзини којом се саме промене збивају. Нови проналасци и нови односи у техничкој, политичко-социјалној

(4) Сваки систем па и управа, тежи да смањи сопствену неодређеност што се између осталог постиже и повећањем броја информации a a смаљењем учетпћа других чинилаца: a) смањењем броја елемената система са којима постоји непосредна управљачка информациона спрега. 5) смањење броја стратума као могућних стања система в) Смањење броја релевантних обележја (критерија), које управљачко-информатнвна структура признаје појединим елементима система. в) Смањење броја релевантних обележја (критерија), које упразљачко-информативА) Тежња да се остваре што погоднији распореди вероватноћа стања појединих елемената система и вероватноћа промена стања 'инг. С. Стојановић; Карактсристике и неке законите тенденције у понашању управљачкоинформационих структура, Скупс 1965, књига I. стр. 423—424, слично, БЕК. Глушков и други.