Анали Правног факултета у Београду

276

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

il економској сфери настају таквим ритмом да нпр. један проналазак често не може ни стићи у фазу индустријске употребе a већ бива замењен новим савршенијим проналаском. Како je човекова способносх за прилагођаваrt-e много ограниченија него „способност машине” да буде замењена бољом машином, очевидно je да друштвени односи значајно заостају за својим техничким изворима покретачима. Отуда у нашој земли управа, њена организација и поступак датирају из периода кад je развој био много спорији. Данае je у уттрави много теже не само изабрати праву алтернативу у акцији, него уопште остварити управну акдију. Управа се суочава са драмахичним захтевом за прилагоВавањем променама. Отуда често поста je конфузна, одлуке се не могу спровести, настаје „културни раскорак”, па се убрзање технолошког развоја друштва блокира измеВу осталог и спорошћу рада „извршилаца промена” управе. „Власт” нема контролу над догађајима и долази до раскорака измеВу „темпа акције” и „темпа догаВаја”.( 5 ) Због тога произилази потреба за увођењем перманентног образована у управи, за иновацијом знања. Даље, никакве организационе промене не могу уродихи плодом ако не припремимо нове радне профиле и нове професије за друкчије методе којима ћемо решавати нове проблеме. Ми не можемо унапред тачно и до краја предвидети темпо промена у друштву у целини, али можемо унапред организовати управу да те промене прати. Иначе, управи Be претити опасност да се изолује од других социјалних снага у самоуправном друштву, уместо да буде снага напретка, да се претвори у његовог дефанзивног пратиоца. Ово тражи промене и у систему високог образована кадрова за управу. Сваки управни- ситем на нивоу републике мора одговарати историјској подлози и степену техколошке еволуције републнке. Трансфер једног у : правног система и другу републику или јединствени управни систем без прилагођавања одређеним, посебностима не могу одговарати самоуправном друштву. С друге стране, појам „неразвијено подручје” није увек адекватан. За нека неразвијена подручја чињеница je да су развијала своју независну државну структуру столе Вима која je између осталог почивала на извесном систему корми. Друга „неразвијена подручја” одликују ce веома развијеним социјалним системима која такоЬе постоје столећима иако у сешщ других култура, такође са могућношВу предвиВања понашања. Питање je у којој мери можемо сматрати „развијеним подручјем” један велики град (са његовом субурбаном регијом која по броју становништва надмаша број становника целога града) који претежно чине људи који сем голе радне снаге не поседују ништа. Урбанизоване норме, понашања нису стихли да прихвате: иалазе се на врло ниском степену укупне полнтичке и културне социјализације, а изгубили су везу са селом, са „старим” нормама понашаља. ( 6 ) Наиме, традиционалне сеоске норме са чврстом везаношћу и строгим пошховањем одреВених принципа морала разбијају се и долази се у безличну аморфну масу градског резервоара голе л>удске радне снаге тако карактеристич-

(5) Недостаје н снажнији и бржи развој институција које сс баве научно-стручшш проучавањем рада упрале.

(6) Y следећих десетак година ћс се у градове пребацити још око 3,000.000 жител>а. тиме ћемо иостићи стопу од око 15—20 % пољопривредног становништва игго je характеристично за средње развпјене земл.е.