Анали Правног факултета у Београду

277

ТЕОРША СИСТЕМА И ИСТРАЖИВАЊА УПРАВНЕ ДЕЛАТКОСТИ

не за сваки рани индустријски развој. Старе, сеоске „патријархалне” норме су престале да важе а нове норме урбаног понашања нису створене. Таква маса веома je непогсдна за управну делатност „непрегледна” je и како се овај трансфер село град мора наставши, можда чак и убрзанијим темпом, поставлю се и проблем упоредне анализе услова и околности претапања сеоског у градско становништво и усклаВивања културних особина подручја са којих се долази и укупних особина градских агломера ција. Овакво друштво често je у опасности од аутократије. Али ми често ствари покушавамо да решимо прописом, не улазећи како, кога и зашто пропис обухвата и које претпоставке за његово извршење треба претходно да се остваре. Код теорнјских разматрања наше управе не можемо данас увек смоћи снаге да све односе истовремено проучавамо. На пример ако изучавамо луде и персоналну структуру органа управе, онда морамо да се позабавимо биолошким и психолошким чиниоцима као и групном структуром друштва; дакле, бавићемо се социјалном психологијом управе. Посматрање управе као великог система уводи на широка врата кибернетику и информатику и различите технологије. Изучавајућн управу као политички феномен, бавећи се управном политиком можемо пасти у грешку да односе власти, моћи и утицаја предимензионирамо и да заборавимо на управну ефикасност и радионалност, шхо je опет подлога истраживању управне технике. Најзад, наука о организацији развија се данас у великој мери у правцу техницизма, тражећи оптимални однос између машина и луди. Y овом случају организација управе постаје само специфичан израз технологије. Дале, управна економика проучава цену коштања управе и проналази оптималан однос измеЬу управе и производних снага друштва. Проучавање руковођења у управи интересоваће се за хијерархију, усмеравање, коордитшрање и проблеме личне, организационе и друнпвене одговорности. Дакле, услед изванредне сложености процеса у савременој управи често можемо прибећи најједноставнијем: нормативном изучавању управе и дал>е посматрати управу као систем општих и појединачыих правних норми и односа. Али то би било опет свођење проблема управе на само једну њихову димензију. Отуда нова наука о управи у оквиру науке о управљању улази у своју нову развојну фазу у нашој земли. Од дескриптивног описивања организацнје управе и њеног функционисања као последица механистичких теорија и схватања друштва, након продора бихевиоризма и функционализма који у највећој мери привлаче пажњу теоретичара на западу, кроз теорије о мотивацији, проучавању стварне моћи и политичких процеса, долазимо до најсавременијих теорија одлучивања. Међутим, и оне ce додирују са општом теоријом самоуправлања у коју се наука о управи у\ива. Најзад, сложене теорије система са својим биолошко-математичким приступима, са изучавањем организационих односа у управи као делова под-снстема обећава могућност прегледног организоваља нагло растућег тшвоа информисаности, знања и антиципације будућег развоја науке о управи и управе саме.