Анали Правног факултета у Београду

29

МОРСКО ДНО БАШТИНА ЧОВЈЕЧЛНСТВА?

пораст трошкова производње пење ее брже него што се повећава дубина лежшпта на којем .се врши искоришћавање. Зато ће напредовање искоршпћиваља у веће дубине ићи полагано. Дакако, није искључено да ће ce пој едино лежиште у дубљем мору почехи искоришћивати раније но што иде опће напредовање у дубину, а то зато jep je ријеч о изванредно богатом налазншту и о иначе изузетно повољним увјетима техничкога рада. Исто тако je могуће да се одједном изврши продор (break-through) у усавршавању техничких средстава који би учинио економску рачуницу знатно повољнијом и тако убрзао продирање експлоатације у дубле морске воде. Но углавном, вриједи оно што je мало прије речено, тј. да ће се искоршпћивању природних богатстава у дублим дијеловима Агора приступити постепено и полагано. На тај. начин ће лежишта прироаних богатстава у оним дијеловима морског дна и подземла који би требало да буДг'багптйна човјечанства” jour дуто чекати да их се приведе искоришНивању. Jep, међу осталим, прије тога размјерно скупог искоришћивања на морском дну узет ће се у рад она лежишта исте врсте природног богатства на копну ко ja се нису обраВивала или су била напуштена због нерентабилности, али je њихово искоришћавање ипак јефтиније од онога које je увјетовано продирањем у веће морске дубине. A када ће ce пристутшти нскоришћавању у просторима „баштине човјечанства” бити ђе то најприје на рубним дијеловима, тј. ондје гдје су налазишта испод магьег ступа морске воде, па ће се помало напредовати према налазиштима у већим дубинама. Тиме долазимо до друге точке ових разматрања, тј. до питања гдје Йе бити ти рубни дијелови, односно која ће бити најмања дубина оних налазишта која би требало да припадају „баштини човјечанства". И тиме улазимо у питање ко je се досада у раду Одбора за морско дно и Опће скупштине поАгно заобилазило. Говорило се увијек о простору морског дна и подземља изван националне јурисдикције, a није се хтјело (ни смјело) дирати у шгтање гдје je граница националне јурисдикције односно гдје je граница „баштине човјечачства”. Зашто? Зато јер већ сада неке државе тврде да се граница њихове искл>учиве надлежности, паче управо граница њихове просторна суверености, протеже врло далеко у отворено море обухватајући врло ведшее просторе мора, па и без обзира на дубину. То je понајприје „клуб држава од 200 мила” у који припада све већи број држава Латинске Америке, али има и других држава које су у последње вријеме протегле своје терихоријално iMope преко мјере која ce сматра међународно допуштеном и оправданом. Но ашого шири захват у просторе мора и морског дна веже се уз захтјеве за проширеьье епиконтиненталног појаса и приједлоге за ново и коначно разграничено епиконтиненталног појаса према осталим дијеловима морскога дна и подземла. Ту дјелују два фактора. Један има свој коријен у дефиницији коју за епиконтинентални појас даје Женевска конвенција од године 1958. Дословно тумачење допустило би проширивање епиконтиненталног по ј аса и тиме исклучиву надлежност нај ближе обалне државе све дале доклегод постоји могућност искоришћавања природних богатстава морског дна и подземља. Практички би то значило да ниједан дио простора морског дна